Uzorci s Bennua sadrže ribozu i, prvi put u ovakvom uzorku, glukozu, što ukazuje da su prekursori života postojali u ranom Sunčevom sistemu. Analize su takođe otkrile presolarna zrnca sa supernovskom prašinom i neobičan gumolik polimer bogat azotom i kiseonikom, nazvan svemirska žvaka. Nalazi su objavljeni u časopisima Nature Geoscience i Nature Astronomy i doprinose razumevanju hemije koja je mogla omogućiti nastanak života.
Na asteroidu Bennu pronađeni šećeri i misteriozna "svemirska žvaka": šta to znači za poreklo života
Otkrivenja iz uzoraka asteroida Bennu
Asteroid Bennu, bogat ugljenikom i relativno blizu Zemlje, i dalje otkriva važne tragove o tome kako su mogli nastati prekursori života u našem Sunčevom sistemu. Uzorci koje je misija OSIRIS-REx prikupila 2020. godine i vratila na Zemlju u septembru 2023. sadrže neočekivane organske i mineralne sastojke — među njima i šećere te gumolik, polimerolik materijal koji su istraživači već nazvali svemirskom žvakom.
Koje su ključne molekule pronađene?
Tim iz Japana identifikovao je ribozu, šećer ključan za RNK, a po prvi put u uzorku takvog tipa otkrivena je i glukoza — primarni izvor energije u mnogim živim organizmima. Deoksiriboza, šećer koji je sastavni deo DNK, nije detektovan u analizi.
Presolarna zrnca i supernovska prašina
Naučnici iz Johnson Space Centra analizirali su prisutna presolarna zrnca — čestice formirane u zvezdama pre nego što je nastalo naše Sunce. Među njima je otkriven materijal poreklom iz supernove, što daje važne informacije o uslovima i regionu u protoplanetarnom disku u kojem se roditeljsko telo Bennua formiralo.
Šta je svemirska žvaka?
Kalifornijski tim identifikovao je neobičnu, elastičnu supstancu sličnu žvakaćoj gumi ili mekoj plastici. Ovaj polimerolik materijal, bogat azotom i kiseonikom, verovatno se formirao dok je roditeljski asteroid prolazio kroz fazu zagrevanja i sklapanja u ranim fazama Sunčevog sistema. NASA napominje da takve molekulske strukture mogu biti važan deo hemije koja je doprinela nastanku života na Zemlji.
Pronalazak ovakvih netaknutih materijala izuzetno je važan za razumevanje kako je mogao nastati život i da li slični procesi postoje drugde u svemiru, saopštila je NASA.
Gde su objavljeni ovi rezultati?
Otkrića su predstavljena u tri naučna rada objavljena 2. decembra u časopisima Nature Geoscience i Nature Astronomy, a NASA je sažela nalaze i na svom zvaničnom blogu.
O misiji OSIRIS-REx i budućim planovima
Letelica OSIRIS-REx, lansirana 8. septembra 2016. (akronim za Origins, Spectral Interpretation, Resource Identification, and Security–Regolith Explorer), prikupila je uzorke s površine Bennua u oktobru 2020. Kapsula sa uzorcima sletela je na Utah Test and Training Range u septembru 2023. U decembru 2023. misija je preimenovana i preusmerena u OSIRIS-APEX radi susreta sa asteroidom Apophis 2029. godine, pri čemu će tim provesti oko 18 meseci mapirajući površinu i analizirajući hemijski sastav asteroida.
Šta ovo znači za nauku?
Iako pronalasci ne predstavljaju dokaz postojanja života, oni ukazuju da su ključni organski sastojci i složena hemija bili prisutni već u ranom Sunčevom sistemu. Kombinacija šećera, presolarnih zrnaca i polimerolikih materijala pojačava hipotezu da su asteroidi mogli dopremiti važne prekursore koji su pomogli nastanak života na Zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
