Retka X5.1 solarna baklja iz AR4274 11. novembra izazvala je najveći skok radijacije u Zemljinoj atmosferi u gotovo 20 godina. Na visinama komercijalnih letova (oko 12 km) radijacija je kratko bila oko deset puta viša od uobičajenog nivoa, a najkritičniji period trajao je oko dva sata. Događaj je klasifikovan kao Ground Level Event (GLE), koji može predstavljati rizik za zdravlje i avioniku; naučnici zato pozivaju na uvođenje merača radijacije u avionima.
Retka solarna baklja X5.1 11. novembra izazvala najveći skok radijacije u atmosferi u skoro 20 godina
Retka solarna baklja dovela do naglog porasta radijacije
U novembru su nivoi radijacije u Zemljinoj atmosferi skočili na najviši nivo u gotovo dve decenije nakon što je retka i snažna solarna baklja pogodila planetu visokobrzinskim česticama. Baklja je izbila iz sunčevog pečata AR4274 11. novembra i klasifikovana je kao X5.1 — jedna od najjačih X-klasnih baklji te godine.
Šta se dogodilo u atmosferi?
Pored bljeska svetlosti, X5.1 je oslobodila snažan tok protona i drugih energizovanih čestica koji su stigli do Zemlje za nekoliko minuta. Dok koronalni izbačaji mase (CME) putuju kroz međuprostor danima, protoni iz samog bljeska kreću se gotovo brzinom svetlosti i izazivaju trenutne efekte na gornjim slojevima atmosfere.
Istraživači su istog dana lansirali više stratosferskih balona opremljenih senzorima kako bi izmerili promene radijacije kroz atmosferu. Na visinama na kojima leti većina komercijalnih aviona — oko 40.000 stopa (12 km) — radijacija je kratko porasla i bila je približno deset puta veća od uobičajene pozadinske vrednosti izazvane kosmičkim zracima. Najkritičniji period trajao je oko dva sata, iako je događaj formalno zabeležen duže.
Ground Level Event (GLE) — šta je i koliko je redak?
Do udara solarnog protonskog toka u gornju atmosferu dolazi do sudara sa molekulima vazduha, što pokreće kaskade sekundarnih čestica (neurtoni, mioni, elektroni) koje dopiru i do površine. Kada se takav skok detektuje na površini, to se naziva Ground Level Event (GLE). GLE-ovi su relativno retki: od kada se takva merenja beleže, od 1940-ih, registrovano je oko 77 takvih događaja.
Naučnici još ne razumeju u potpunosti zašto samo neke solarne baklje dovode do GLE-ova. To otežava pouzdanu predikciju kada će doći do naglog porasta radijacije.
Zdravstveni i bezbednosni rizici
Krаtki, ali intenzivni porast radijacije predstavlja rizik za ljudsko zdravlje — povećava se rizik od oboljevanja od raka i postoji dodatna zabrinutost za trudnice: da bi fetus premašio preporučene granice, trudnica bi morala biti izložena ovako pojačanom zračenju duže vreme (npr. više od ~12 sati) — što se u ovom slučaju nije desilo.
GLE-ovi takođe mogu uticati na avioniku. Dve nedelje pre GLE-a od 11. novembra, avion kompanije JetBlue je iznenada izgubio visinu iznad Floride, incident koji je kasnije povezan sa mogućim kvarom elektronskih sistema usled visokih energetskih čestica; incident je doveo do povreda putnika.
Istraživači upozoravaju da bi snažniji GLE mogao uzrokovati višestruke istovremene kvarove i upozorenja u kokpitima, poremetiti radio-komunikaciju sa kontrolom letenja i otežati upravljanje letom. Zbog toga naučnici i stručnjaci za bezbednost avijacije predlažu uvođenje detektora radijacije u avionima kako bi posade mogle brže prepoznati solarne događaje i preduzeti mere (smanjenje visine ili promena rute) kada je to moguće.
Koliko je ovo ozbiljno u istorijskom kontekstu?
GLE od 11. novembra bio je umerene jačine u poređenju sa istorijskim maksimalima: najintenzivniji zabeleženi GLE dogodio se 1956. godine i bio je oko 60 puta jači od ovogodišnjeg događaja. Studije radioizotopa u godovima drveća ukazuju da su u prošlosti mogući i znatno jači događaji — čak i do ~1000 puta intenzivniji.
Zaključak: Događaj od 11. novembra pokazuje da Sunce i dalje može iznenaditi snažnim, ali kratkotrajnim porastima radijacije koji utiču na zdravlje i bezbednost letenja. Bolje merenje i priprema (npr. radarski i radijacioni senzori u avionima) mogu pomoći u smanjenju rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
