Psi i Mačke Sve Više Liče Jedan Na Drugog — Ljudi Biraju "Bebi" Crte, A Zdravlje Trpi

Zašto neki psi i mačke postaju sličniji?

Možda vam izgleda kao utisak da vaša mačka sve više podseća na popularnog mopsa sa društvenih mreža, ili da neki psi poprimate „mačkast“ izgled — ali to nije samo subjektivan osećaj. Kod određenih pasmina ljudi selektivnim uzgojem favorizuju kratke (spljoštene) njuške i velike oči, osobine koje vizuelno podsećaju na ljudske bebe i koje podstiču roditeljski nagon.

Istraživanje i glavni nalazi

Evolucioni biolog Abby Drake (Cornell) i Jonathan Losos (Washington University) analizirali su oblik oko 2.800 lobanja domaćih pasa, mačaka i njihovih divljih predaka. Zaključili su da je varijacija oblika lobanje veća kod pripitomljenih životinja zbog veštačke selekcije, a najneočekivanije je bilo da su lobanje nekih pasa i mačaka — na primer mopsa, pekinezera i persijske mačke — međusobno sličnije nego što su slične njihovim divljim precima.

"Lobanje mopsa ili pekinezera i persijske mačke sličnije su jedna drugoj nego što je koja od njih slična svojim precima — vuku i severnoafričkoj divljoj mački," rekao je Losos u saopštenju za javnost.

Zašto ljudi preferiraju te crte?

Ljudi generalno reaguju emotivno na crte lica koje podsećaju na ljudsku bebu: velike oči, zaobljeno čelo i skraćena njuška aktiviraju roditeljski nagon. Homo sapiens je visoko altrična vrsta — naša deca dugo ostaju zavisna — pa su takve osobine posebno moćan okidač za negu i brigu. Briga za kućne ljubimce ponekad se naziva i alloparenting (briga za tuđe mladunce), jer ljudi usmeravaju roditeljsko ponašanje i prema životinjama.

Konvergentna evolucija u domaćim ljubimcima

Ovakvo približavanje izgleda primer je konvergentne evolucije — procesa u kojem nepovezane linije razvijaju slične osobine zbog sličnih selekcijskih pritisaka. Iako su kanidi (psi) i felidi (mačke) evolutivno razdvojeni pre oko 50 miliona godina, estetski pritisci ljudi dovode do sličnih morfoloških rezultata kod nekih pasmina.

Zdravstveni problemi povezani sa izgledom

Selektivni uzgoj zbog izgleda ima i ozbiljne negativne posledice po dobrobit životinja. Kod plosnatih (brahikefalnih) rasa — npr. mopsova, pekinezera, boston terijera — česti su problemi kao što su:

• Brachycephalic Airway Syndrome — otežano disanje, hrkanje, slabija tolerancija na napor i toplotu;
• Problemi sa očima (isušivanje, izloženost rožnjače) zbog izbočenih očiju;
• Poremećaji zuba i gužvanje zuba zbog skraćene čeljusti;
• Povećan rizik pri anesteziji i operacijama;
• Opšta smanjena životna udobnost i učestalost hroničnih problema.

Ovi problemi nisu „prirodni“ u smislu da su se razvili sami od sebe — nastali su kao rezultat ljudske selekcije koja je nagrađivala ekstremne estetske osobine.

Šta to znači za odgovoran uzgoj?

Promene u zakonodavstvu, stroži standardi uzgajivača i veća svest kupaca mogu pomoći da se umanje štetne posledice. Uvođenje kriterijuma koji vrednuju zdravlje i funkcionalnost, a ne samo izgled, kao i promoviranje genetske raznovrsnosti mogu smanjiti učestalost naslednih bolesti. Kada „dizajnerski“ pas parenje sa mešancem dovede do raznolikijeg genetskog materijala, to često poboljšava zdravlje potomstva.

Zaključak

Ljudska estetika snažno oblikuje put domaćih životinja — neke pasmine pasa i mačaka postaju međusobno sličnije zbog odabira kratkih njuški i velikih očiju. Iako to može delovati simpatično, moralne i zdravstvene posledice su značajne i zahtevaju promišljenu reakciju od uzgajivača, vlasnika i regulatora.