Nova NASA-ina simulacija ukazuje da bi u scenariju sa više od pola miliona satelita tragovi satelita mogli da ulete na između 40% i 96% snimaka teleskopa u niskoj orbiti, a pojedina fotografija može imati i do 92 traga. Studija je obuhvatila Hubble, SPHEREx, kineski Xuntian i evropski ARRAKIHS. Naučnici upozoravaju da to može smanjiti mogućnost otkrića novih objekata, pa i otežati detekciju potencijalno opasnih asteroida. Dodatno, rast broja lansiranja i sagorevanja tereta predstavlja i rizik za atmosferu.
Sve Veći Broj Satelita Preplavljuje Nebo — Do 96% Snimaka Svemirskih Teleskopa Moglo Bi Biti Oštećeno
Rastući broj satelita preti kvalitetu snimaka iz svemira
Rastuća flota komunikacionih i drugih satelita na niskim orbitama sve češće ostavlja linije i tragove na astronomskim snimcima — ne samo onima sa Zemlje, već i onima koje prave teleskopi u svemiru. Nova studija istraživača iz NASA-e upozorava da bi, u scenariju sa više od pola miliona satelita, od 40% do čak 96% fotografija snimljenih iz niske Zemljine orbite moglo biti pogođeno takvim tragovima.
Tim naučnika simulirao je posmatranje sa četiri teleskopa u niskoj orbiti: Hubble i SPHEREx (oba iz NASA-e), kineski Xuntian (planiran za lansiranje) i evropski koncept ARRAKIHS (planiran za 2030). godinu). U najgorem scenariju jedna fotografija mogla bi sadržati i do 92 traga od prolazaka satelita.
Pre oko deceniju u orbiti je bilo oko 1.200 aktivnih satelita; danas ih je približno 12.000, a istraživači ukazuju da je trenutno prijavljeno oko 560.000 novih jedinica za lansiranje — iako napominju da nije verovatno da će svi oni zaista biti poslati u orbitu.
„Ako su vam slike pune izgleda kao da su ispunjene asteroidima, vrlo je moguće da ćete propustiti pravog,“
Alejandro Borlaff, astrofizičar iz NASA Ames Research Center-a i vodeći autor studije, rekao je za Nature.
Dodatni rizici: emisije i zagađenje atmosfere
Pored optičkih smetnji, porast brojnosti satelita nosi i druge posledice. Kako je nedavno izvestio Yale Environment 360, naučnike sve više zabrinjavaju emisije prilikom lansiranja raketa i čestice koje nastaju kada teret sagoreva pri povratku kroz atmosferu. „Oba procesa proizvode zagađivače koji se ubrizgavaju u gotovo svaki sloj atmosfere,“ upozorava Eloise Marais sa University College London.
Moguća rešenja i dalji koraci
Autori studije i astronomska zajednica razmatraju niz mera za ublažavanje problema: koordinaciju između operatora satelita i astronoma, prilagođavanje vremena posmatranja, tamnije ili manje reflektujuće površine satelita, kao i regulatorne pristupe koji bi ograničili broj satelita ili njihovo ponašanje u kritičnim oblastima neba. Ipak, nijedno rešenje nije jednostavno i zahteva međunarodnu saradnju.
Zaključak: Iako nije izvesno da će svi planirani sateliti biti lansirani, sadašnji i predviđeni trendovi zahtevaju hitnu pažnju — kako da bi se očuvao naučni potencijal svemirskih teleskopa, tako i da bi se smanjili dugoročni uticaji na atmosferu i posmatranje svemira.
Pomozite nam da budemo bolji.
