Iz Skoplja: Kako su mreže iz Kumanova i Velesa prešle od lažnih vesti na prevare, kripto i AI

Izveštaj iz Skoplja — ponovna poseta regionu poznatom po „clickerima“

Kada sam prošlog meseca prihvatio poziv Fondacije Metamorphosis da razgovaram sa njihovim fakt-čekerima i novinarima u Skoplju o iskustvima Lead Stories sa automatski generisanim kratkim video-objavama za proveru činjenica, nisam oklevao ni trenutak. Već od 2019. nosio sam želju da uživo posetim Kumanovo — grad koji je tada bio u centru naše istrage — a u poseti sam iskoristio priliku i da obiđem Veles.

Kratak podsetnik: istraga iz 2019.

2019. Lead Stories, u saradnji sa Peterom Burgerom iz holandskog Nieuwscheckers.nl, objavio je seriju članaka o mreži lažnih sajtova koja je delovala iz Kumanova. Istraga je otkrila desetine portala koji kopiraju i promovišu zapaljive i često neistinite priče kako bi zarađivali od oglasa. Prema dostupnim podacima, sajtovima su često upravljali „obični“ ljudi — kamiondžija, policajac, čak i vojnik — koji su to radili kao sporedni posao. Posle izlaganja mreža je uglavnom prestala sa radom.

Veles: preteča trenda

Veles je 2016. privukao međunarodnu pažnju kada je otkriveno da grupa tinejdžera kontroliše preko 100 sajtova koji su širili lažne priče u korist američkog predsedničkog kandidata. Iako je sadržaj bio politički obojen, osnovni motiv bio je prihod od oglašavanja — problem koji je otvorio pitanja o algoritmima društvenih mreža.

Kako se fenomen promenio

Od tada se terminologija i taktike značajno promenila. Umesto zastarelog termina "fake news", u akademskim i profesionalnim krugovima češće se koriste pojmovi "misinformacije", "dezinformacije" i FIMI (Foreign Influence and Information Manipulation). Spektru pretnji pridružile su se ogroman broj oblika: strane operacije uticaja, prevare, AI-generisani sadržaj, teorije zavere i usmeno prenošene lažne glasine.

Tehnologija i platforme menjaju pravila igre

Promene na platformama su znatno otežale viralno širenje klasičnih link-postova (zbog čega se danas često link stavlja u prvi komentar). S druge strane, pojava velikih jezičkih modela kao što je ChatGPT ubrzala je generisanje „sadržaja“ koji manje liči na direktno kopiranje, pa su se operateri prilagodili novim alatima.

Preseljenje aktivnosti: od copy-paste ka novim profitnim modelima

Clickeri iz Velesa i Kumanova nisu nestali — promenili su domen poslovanja. Umesto masovnih blogova napunjenih oglasima, mnogi su se okrenuli: onlajn prevarama, kriptovalutama, dropshippingu i masovnoj proizvodnji AI-generisanog sadržaja (često nazvanog "slop"). Novi alati na društvenim mrežama, poput opcije X koja pokazuje lokaciju prijave naloga, povremeno razotkriju pseudonaloze (mnogi "američki" nalozi otkrivaju se kao registrovani iz Severne Makedonije ili zemalja poput Vijetnama, Bangladeša, Indije, Filipina i Nigerije), ali to obično ne zaustavlja širenje lažnih sadržaja.

Primeri iz drugih zemalja: Lead Stories je ranije otkrio slične mreže — mrežu iz Gane 2018. i tehnički sofisticirane sajtove iz Filipina 2017. — što pokazuje da je reč o globalnom, ali i stalno evoluirajućem problemu.

Utisci iz Skoplja

Skoplje je grad u promeni: uređen centar, nove skulpture i živopisni trgovi. Lokalni stručnjaci za IT i dalje primaju ponude da pomognu kod „brzih“ projekata sajtova, što pokazuje da ekonomski motiv ostaje snažan faktor u širenju manipulativnog sadržaja.

Zaključak

Promena taktika operatera ne znači kraj problema — naprotiv, otežava otkrivanje i zahteva stalnu modernizaciju alata za proveru činjenica. Fakt-čekerima je i dalje potrebna podrška: neko mora stalno da ukazuje na to da online sadržaj nije automatski istina.