Heinz von Foerster je u članku iz 1960. matematički ekstrapolirao ubrzani rast populacije i kao „najverovatniji“ datum kraja naveo 13. novembar 2026. Predložio je i ideju „peoplo-stata“ kao mehanizma kontrole populacije, ali su kritičari ukazali da eksponencijalni rast retko ostaje neprekinut zbog bioloških i društvenih faktora. Simbolični Doomsday Clock na početku 2025. postavljen je na 89 sekundi do ponoći, što ukazuje na trajne globalne rizike poput nuklearnog oružja, klimatskih promena, AI i dezinformacija.
Fizičar Heinz von Foerster 1960. Predvideo „Kraj“ 13. novembra 2026. — Šta To Zaista Znači?
U javnosti se s vremena na vreme pojave naslovi koji tvrde da je „kraj sveta“ predviđen za određeni datum. Jedan od takvih potiče iz članka koji je 1960. objavio Heinz von Foerster u časopisu Science, a koji je nedavno ponovo pominjan u analizi Time magazina. Von Foerster je tada matematički modelovao brz rast svetske populacije i kao „najverovatniji“ datum kraja naveo 13. novembar 2026.
Šta je von Foerster zaista rekao?
Von Foerster je upozoravao da, ukoliko tempo rasta populacije ostane ubrzan, matematička ekstrapolacija pokazuje da broj ljudi „teži ka beskonačnosti“, što on metaforički opisuje kao situaciju u kojoj će buduće generacije „biti ugušene“. U tekstu koji je citirao Time stoji čuvena izjava:
"Our great-great-grandchildren will not starve. They will be squeezed to death."
Doslovan prevod: „Naša pra-praunuci neće umreti od gladi. Biće ugušeni.“ Von Foerster je bazirao svoje upozorenje na modelima ubrzanog (hiperboličnog) rasta i razmatrao mogućnost uvođenja mehanizma za kontrolu stanovništva, koji je nazvao „peoplo-stat“.
Predložene mere i kritike
Među merama koje je von Foerster spomenuo bile su, po njegovoj oceni, „relativno bezbolne“ opcije poput visokih poreza na porodice sa više od dvoje dece. Njegove ideje su bile i ostale kontroverzne: kritičari su isticali da biološka ograničenja (npr. dužina trudnoće), društvene promene i demografski prelaz često dovode do usporavanja rasta, tako da kontinuirani eksponencijalni ili hiperbolični rast retko ostaje neprekinut. Drugim rečima, matematička ekstrapolacija nije jednaka sigurnoj predviđenoj sudbini.
Doomsday Clock — simbolični pokazatelj rizika
Za kontekst globalnih rizika korisno je spomenuti i Doomsday Clock (Sat sudnjeg dana), koji su na početku 2025. postavili na 89 sekundi do ponoći. Taj simbolički sat vodi Bulletin of the Atomic Scientists i od 1947. prvobitno je merio rizik nuklearnog rata; u međuvremenu su u analize uključeni i klimatske promene, razvoj veštačke inteligencije i širenje dezinformacija. Iako pomak od jedne sekunde deluje mali, stručnjaci ga tumače kao upozorenje da u nekim oblastima nema napretka, pa se rizici kumuliraju.
Šta iz svega treba izvući?
Važno je razumeti razliku između matematičkog modela i predviđanja koja ne uzimaju u obzir društvene, tehnološke i političke promene. Von Foersterovo upozorenje korisno je kao poziv na razmišljanje o dugoročnim posledicama rasta stanovništva i potrebi za politikama održivosti, ali datum iz 1960. ne predstavlja neizbežnu sudbinu — pre je stimulans za naučnu i javnu debatu o tome kako smanjiti rizike i unaprediti globalnu otpornost.
Pomozite nam da budemo bolji.
