Venecuela pod pritiskom: „Tvrđava na pesku“ dok rastu tenzije sa SAD

Kako se zaoštravaju odnosi između Vašingtona i režima Nicolása Madura, stručnjaci upozoravaju da venecuelanska vojska deluje snažno na papiru, ali je iznutra oslabljena godinama korupcije, lošeg održavanja i političkog uticaja.

Ključne ocene stručnjaka

Isaias Medina, međunarodni pravnik i bivši venecuelanski diplomat koji je javno osudio svoju vladu pred Međunarodnim krivičnim sudom, opisuje Venecuelu kao „kriminalizovanu državu“ u kojoj dominantnu ulogu igraju mreže narkotrafikinga. „Venecuela danas podseća na tvrđavu sagrađenu na pesku, uokvirenu kriminalnim režimom“, kaže Medina, i upozorava da bi svaka hipotetička američka akcija bila bliža uklanjanju kartela nego konvencionalnoj invaziji.

„Gusta civilna populacija — koja je i sama žrtva režima — zahteva izuzetnu opreznost. Jedini prihvatljiv pristup je snažna pristrasnost ka uzdržanosti i dužim operativnim rokovima, uz odustajanje od ciljeva koji se ne mogu čistim udarom pogoditi.“ — Isaias Medina

Vojne sposobnosti i stvarnost na terenu

Medina i drugi analitičari ističu da mnoge jedinice i oprema izgledaju bolje u oficijelnim inventarima nego u stvarnosti: sredstva rđaju zbog nedostatka održavanja, a na hiljade politički postavljenih oficira su odvojeni od procenjenih nižerangiranih trupa koje bi pod pritiskom mogle napustiti položaje.

Penzionisani kontraadmiral Mark Montgomery, viši direktor u Centru za sajber i tehnološke inovacije pri Foundation for Defense of Democracies, ocenjuje da su najrelevantnije pretnje za eventualne američke udare vazdušno‑pomorske sposobnosti Venecuele — lovački avioni, ograničene pomorske snage i ruski sistemi protivvazdušne odbrane — ali da bi one mogle biti brzo neutralisane.

„Realno govoreći, u prvom danu ili dva plana kampanje možemo ukloniti vazdušnu i pomorsku pretnju po američke snage.“ — Mark Montgomery

Montgomery dodaje da bi plan usmeren na suzbijanje proizvodnje kokaina verovatno počeo istovremenim udarima na aerodrome, letelice i sisteme protivvazdušne odbrane kako bi se sprečio reagovanje dok se napadaju drugi ciljevi. Ipak, on jasno naglašava da bi kopnena operacija bila potpuno drugačija i znatno komplikovanija.

Zašto je kopnena akcija rizična

• Procena profesionalne vojske: oko 65.000–70.000 ljudi, od kojih mnogi nisu motivisani za dugotrajne sukobe;
• Postojanje opsežne milicije čija lojalnost može zavisiti od podrške režimu;
• Geografski izazovi: Venecuela je velika (procenjeno dvostruko veća od Kalifornije) i ima 35–40 miliona stanovnika, što bi svakom kopnenom poduhvatu davalo potencijal da preraste u dugotrajnu kontrainsurgenciju;
• Visok civilni rizik: gusta naseljenost i humanitarne posledice zahtevaju oprez i duže vremenske okvire operacija.

Oružje i sposobnosti (procene analitičara)

Iako je degradirana, vojska poseduje raznovrsnu i neujednačenu opremu koja može zakomplikovati početne faze operacija. U inventaru se pominju:

• 92 tenka T‑72B i 123 borbena vozila pešadije BMP‑3;
• ruska artiljerija Msta‑S, raketni sistemi Smerč i Grad;
• procena od 6–10 letećih aviona Su‑30MK2 (u uslovima letenja);
• sistemi protivvazdušne odbrane S‑300VM, Buk‑M2E i Pechora‑2M.

Duboke veze režima u Karakasu sa Iranom, Rusijom i Kinom dodatno zabrinjavaju američke zvaničnike i utiču na procenu rizika i diplomatije.

Politički kontekst

Jorge Jraissati, predsednik Economic Inclusion Group, navodi da podrška režimu ostaje niska — oko 20% po nekim procenama — i upozorava na dugogodišnje potiskivanje volje stanovništva dok se režim približava „anti‑zapadnim“ saveznicima.

Zaključak: Stručnjaci se slažu da Venecuela nije sposobna zaustaviti odlučnu američku vazdušnu kampanju, ali da bi svaka šira, posebno kopnena operacija bila izuzetno komplikovana, rizična i dugotrajna, sa značajnim humanitarnim i strateškim posledicama.