GRB 250702B: Kako je Crna Rupa Uništila Zvezdu — Najduži Gama-Bljesak U Istoriji

GRB 250702B je događaj koji je zaintrigirao astronome širom sveta: sedmosatni gama-bljesak koji se razlikuje od svega do sada viđenog i koji baca novo svetlo na to kako crne rupe uništavaju zvezde.

Prvi alarm stigao je 2. jula kada je NASA-in Fermi Gamma-ray Space Telescope registrovao intenzivan signal u gama-zracima — najenergetskijem obliku svetlosti. Taj bljesak trajao je oko sedam sati, što ga čini najdužim zabeleženim gama-bljeskom do danas. Dan pre toga kinesko-evropski Einstein Probe zabeležio je pojačanje rendgenskog zračenja (x-zraci) iz iste oblasti neba, što je neuobičajeno jer eksplozije obično počinju najenergetskijom svetlošću i postepeno slabe.

Kako su otkrili mesto događaja

Nakon početnog detekta, NASA-in Neil Gehrels Swift Observatory precizirao je položaj izvora. Evropski južni opservatorij (VLT) u Čileu našao je slabe tragove afterglowa, a Hubble je pokazao da je izvor povezan s malom, do tada nepoznatom galaksijom. James Webb Space Telescope je, zahvaljujući infracrvenom pogledu kroz gusti kosmički prašak, pomogao da se utvrdi da svetlost stiže do nas iz udaljenosti od oko 8 milijardi godina.

Šta misteriozni podaci znače

Naučnici se slažu da je događaj verovatno pratio usmereni mlaz materije koji se kretao blizu brzine svetlosti i proizveo gama-zrake. Ali ključna nepoznanica ostaje: šta je „motor“ koji je pokrenuo taj mlaz?

Postoje dve glavne klase objašnjenja koja se trenutno razmatraju:

1) Stellarna crna rupa koja proždire zvezdu

Jedna hipoteza kaže da je crna rupa mase redom 5–30 Sunčevih masa (tipične zvezdane crne rupe) spojila ili počela da „hrani“ sa zvezdom bogatom helijumom. U tom scenariju crna rupa „jede“ zvezdu iznutra, formira akrecioni disk i mlaz, i na kraju zadržava samo crnu rupu. Podržavajući argument za ovu teoriju je brza varijabilnost signala na vremenskoj skali od oko jedne sekunde — što ukazuje da je izvor relativno kompaktan.

2) Crna rupa srednje mase koja razdire belog patuljka

Druga mogućnost je da je reč o crnoj rupi srednje mase (100–100.000 Sunčevih masa) koja je rastrgla belog patuljka. Takav događaj bi bio izuzetno važan za astronomiju jer su crne rupe srednje mase retko i teško dokazive. Međutim, protiv ove teorije govori upravo ta brza sekunda-variabilnost koju je do sada povezivana uglavnom sa manjim, zvezdanim crnim rupama.

Trenutni dokazi i dalja istraživanja

Do sada je događaj GRB 250702B izazvao niz studija (više radova na arXiv i u recenziranim časopisima). Neki timovi navode da bi „puška za dokaze“ bila detekcija supernove — materijal izbačen iz zvezde — što bi podržalo model proždiranja zvezde od strane zvezdane crne rupe. Međutim, gusti prašak u domaćinskoj galaksiji i pogodno geometrijsko poravnanje s Mliječnim putem mogli su da prikriju takve signale čak i za Webb.

Astronomi sada nastavljaju posmatanja u rendgenskom i radio području spektra kako bi snimili mogući kasniji afterglow i dodatne tragove o mehanizmu razaranja zvezde. Kako kaže Eleonora Troja: "Svaki put kad otvorimo novo prozor na univerzum, otkrijemo da ranije nismo znali dovoljno" — i GRB 250702B je upravo takav slučaj koji poziva na dalje proučavanje.

Zaključak: GRB 250702B je izuzetno neobičan i vredan daljih posmatranja; najverovatnije potiče od mlaza nastalog u sudaru ili proždiranju zvezde od strane crne rupe, ali pitanje da li je reč o zvezdanoj ili srednje masovnoj crnoj rupi ostaje otvoreno.