Milioni australijske dece ostali bez društvenih mreža: Šta donosi zabrana za mlađe od 16 godina?

U sredu su milioni australijske dece probudili bez pristupa nalozima na društvenim mrežama nakon stupanja na snagu zakona koji zabranjuje korišćenje velikih platformi osobama mlađim od 16 godina. Zakon, za koji se tvrdi da je svetska premijera po obuhvatnosti, ima za cilj da zaštiti decu od zavisničkih algoritama, onlajn predatora i digitalnog zlostavljanja.

Koje platforme su pogođene i šta će se desiti

Deset najvećih servisa obuhvaćenih zabranom su: Instagram, Facebook, Threads, Snapchat, YouTube, TikTok, Kick, Reddit, Twitch i X. Većina tih kompanija najavila je da će poštovati zakon i koristiti tehnologije provere starosti da identifikuju i deaktiviraju naloge mlađih od 16 godina — iako mnoge ističu da neće nužno to automatski učiniti decu bezbednijom.

Ključni datumi i mere:

• Meta (Instagram, Facebook, Threads) počela je uklanjanje naloga mlađih od 16 4. decembra; korisnicima je ponuđeno preuzimanje sadržaja.
• YouTube će automatski odjaviti naloge 10. decembra; kanali neće biti vidljivi, ali će podaci ostati sačuvani i mogu se reaktivirati kad korisnik napuni 16 godina. Deca i dalje mogu gledati YouTube bez prijave.
• TikTok najavljuje deaktivaciju svih naloga koje koriste korisnici mlađi od 16 10. decembra i uklanjanje sadržaja koji su oni ranije objavili.
• Twitch neće dozvoliti otvaranje novih naloga mlađima od 16 od 10. decembra, dok će postojeći mlađi nalozi biti deaktivirani do 9. januara.
• Snapchat suspenduje naloge mlađih korisnika na tri godine ili dok korisnik ne napuni 16 godina.

Kazne i obaveze platformi

Prema zakonu, platforme moraju preduzeti "razumne korake" za deaktivaciju i sprečavanje novih naloga; neispunjavanje može dovesti do kazni do 49,5 miliona australijskih dolara (oko 32 miliona USD).

Kako se proverava starost i zabrinutosti

Platforme će koristiti različite metode provere: video-selfie analize, zvanična dokumenta ili email verifikaciju. Kompanija Yoti navodi da većina korisnika bira video-selfi koji procenjuje starost prema tačkama na licu. Vladin pilot-projekat za tehnologiju provere starosti tvrdi da se to može uraditi bez narušavanja privatnosti, ali su neki odrasli korisnici izrazili zabrinutost zbog potrebe za dodatnom verifikacijom.

Izuzeci i alternativne platforme

Lista trenutno izuzetih servisa uključuje Discord, GitHub, Google Classroom, LEGO Play, Messenger, Pinterest, Roblox, Steam i Steam Chat, WhatsApp i YouTube Kids. Izostavljanje Robloxa ocenjeno je kao diskutabilno zbog ranijih izveštaja o pokušajima kontakta odraslih s decom unutar igara; kompanija je, međutim, navodno pristala da uvede dodatne kontrole ćaskanja i verifikaciju starosti.

U medijima i među tinejdžerima pojavile su se alternative koje navodno privlače korisnike — primeri su Yope i Lemon8 — pa eSafety Commissioner upozorava da će spisak biti dinamičan i da bi nove platforme mogle biti dodate ako postanu mesta na koja prelaze mladi.

Reakcije, rizici i naučno praćenje

Australijski premijer Anthony Albanese ocenio je meru kao ispravnu jer podstiče razgovore u porodicama, mada je priznao da neće biti savršena i da će neki nastaviti da krše zabranu. Kritičari upozoravaju da bi tinejdžeri mogli preći u manje regulisane i potencijalno opasnije digitalne prostore — problem koji su opisali kao "whack-a-mole".

„Ne očekujemo da će sve biti savršeno… ali potrebno je da društvo izrazi svoje vrednosti i šta smatra prihvatljivim,“ rekao je Albanese.

Vladini zvaničnici su najavili naučno praćenje uticaja zabrane: šest istraživača iz Stanfordovog Social Media Lab radiće sa eSafety Commissioner na prikupljanju podataka, a rad će nadgledati nezavisna Akademska savetodavna grupa od 11 akademika iz SAD, Velike Britanije i Australije. Pristup, metode i nalazi biće javno objavljeni kako bi ih mogao proveriti širi naučni i politički krug.

Šta će se pratiti

Među merljivim ishodima su: obrasci sna, društvena interakcija, upotreba lekova (npr. antidepresiva), učestvovanje u sportu i čitanje — ali i neželjene posledice, kao što je prelazak u „mračnije“ delove interneta.

Ovu politiku prate zakonodavci širom sveta kao potencijalni model, dok se debate o efikasnosti, privatnosti i slobodi izražavanja nastavljaju.