Starmerova Inicijativa Za Reformu ECHR: Rizik Ponavljanja Grešaka Pre-Brexit Era

Napori premijera Sira Keira Starmera da izdejstvuje izmene Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) mogli bi ugroziti njegov politički kredibilitet ako se završe slabim kompromisom — podsećajući na neuspeh Davida Camerona pred referendum o Brexit-u 2016. godine.

Velika Britanija je zajedno sa 26 drugih članica Saveta Evrope zatražila izmene konvencije kako bi se pojačala nacionalna bezbednost i lakše suzbilo krijumčarenje ljudi. Kritičari tvrde da je savremeni kontekst migracija i bezbednosti zahteva da se pravila preciznije usklade sa potrebama država članica.

Šta Vlada traži — a šta ne

Vlada ne zagovara potpuno prepisivanje 75 godina stare Konvencije. Umesto toga, cilj je da se obezbede pravne garancije: da novi domaći zakoni za upravljanje migracijama ne krše ECHR i da se smanji prostor za pravne izazove koji blokiraju deportacije i sporazume o vraćanju.

Lord Cameron (right) and Boris Johnson (left) played central, yet opposing, roles in the Brexit saga - Jack Taylor/Getty Images

Tekst Konvencije je u britanskom pravu ugrađen Zakonom o ljudskim pravima, pa bi formalna revizija bila dug i složen proces. Ipak, očekuju se političke i pravne promene — uključujući diskusije o strožem tumačenju prava na porodične veze i pravila u vezi sa sprečavanjem mučenja — koje bi mogle biti vidljivije već u maju.

Poređenje sa Cameronovim pokušajima

Strategija nosi elemente realpolitike, ali je politički osetljiva i podložna kritikama. Podseća na lordov pokušaj pregovora s EU 2016: tadašnji dogovor je imao diplomatsku težinu, ali nije pružio dovoljno pravno obavezujućih promena da zaustavi jačanje Leave kampanje. Kritičari upozoravaju da i sadašnji pokušaj može završiti kao neubedljiv kompromis koji neće smiriti unutarpolitičke protivnike.

Regionalna dinamika i ishod samita u Strazburu

Na sastanku ministara pravde Saveta Evrope u Strazburu (46 članica), 27 država je zahtevalo suštinske promene kako bi pravila o porodičnim vezama, prevenciji mučenja i sporazumima o vraćanju ne sprečavala deportacije. Samit je završio neodređenim zaključcima: obećanjem da će se pripremiti preporuka protiv krijumčarenja ljudi i politička deklaracija koja potvrđuje opredeljenost za ECHR.

The 27 states demanded substantive changes to ensure rules did not stop Rwanda-style deals with other countries - Dan Kitwood/Getty Images

Sir Keir, nekadašnji advokat za ljudska prava, izjavio je da njegova vlada neće napustiti ECHR, što mu formalno slabi pregovaračku poziciju. Istovremeno, Velika Britanija se pozicionirala pored država poput Italije i Danske u zahtevima za strožijim rešenjima protiv ilegalnih prelazaka, dok su Francuska i Nemačka ostale rezervisane.

Mogući politički efekti

Ako kompromis u maju bude neubedljiv, konzervativci i populističke partije će ga koristiti kao argument za napuštanje Saveta Evrope ili za dalji pritisak na vladu. Čak ni potpuna revizija teksta Konvencije možda neće zadržati kritičare poput Kemi Badenoch, a optužbe da je inicijativa „dead on arrival“ već su iznete od strane senke opozicije.

Alain Berset, generalni sekretar Saveta Evrope, opisao je ECHR kao „živi instrument“ koji se može prilagođavati, ali je izbegao da precizira da li su političke deklaracije dovoljne ili je neophodna puna revizija.

Razlika u odnosu na Brexit je u tome što Britanija sada nije sama u zahtevima za izmenama — ali sporost procesa i očekivanja javnosti znače da će bilo kakav neubedljiv ishod imati ozbiljne političke posledice po Starmera pre narednih izbora.

Zaključak: Starmerov rizik je jasan: pokušaj da uspostavi ravnotežu između zaštite ljudskih prava i strožih mera protiv ilegalnih migracija može ga koštati političkog kredibiliteta ako rezultati u Briselu i Strazburu ostanu nejasni i neobavezujući.