Venecuela Glasala Za Povlačenje Iz Rimskog Statuta: Novi Preokret U Sučeljavanju Sa MKS

Narodna skupština Venecuele glasala je za povlačenje zemlje iz Rimskog statuta — međunarodnog ugovora na osnovu kojeg je osnovan Međunarodni krivični sud (MKS). Odluka produbljuje sukob između venecuelanskih vlasti i međunarodnih tela koja istražuju navodne zloupotrebe vlasti tokom poslednjih godina.

Sadržaj glasanja i reakcije vlasti

Predsednik Narodne skupštine Jorge Rodriguez ujedno je i jedan od glavnih zagovornika povlačenja. U zvaničnom saopštenju on je MKS opisao kao "beskorisnu i podaničku" instituciju i optužio je da deluje u skladu sa interesima američkog uticaja. Rodriguez je dodatno povezao aktivnosti Suda sa naporima Sjedinjenih Država koje, kako je naveo, već dugo ne priznaju vlast Nicolása Madura.

„Cilj je da se svetu pokaže i da se osudi beskorisnost i podaništvo institucije koja treba da štiti ljude“, navedeno je u vladinom saopštenju.

Pozadina istrage MKS

MKS je u novembru 2021. pokrenuo preliminarnu istragu o mogućim zločinima protiv čovečnosti počinjenim pod Madurovom vlašću — uključujući navode o mučenju, seksualnom nasilju i drugim oblicima nečovečnog postupanja, te pritiscima i ubistvima političkih protivnika, posebno tokom protesta 2017. godine. Nakon privremene pauze kako bi Venecuela adresirala navode unutar zemlje, Sud je u junu 2023. odlučio da nastavi postupak, ocenivši da su domaće mere bile nedovoljne.

Zatvaranje kancelarije u Karakasu i diplomatske tenzije

MKS je 2024. otvorio kancelariju u Karakasu radi podrške istrazi, ali je najavio njen zatvor 1. decembra, navodeći probleme u postizanju "pravog napretka" i potrebu za upravljanjem ograničenim resursima. Tužilac Mame Mandiaye Niang rekao je da je rad u zemlji predstavljao izazov. Venecuelino Ministarstvo spoljnih poslova oštro je odgovorilo, optuživši Tužilaštvo MKS-a da nije pokazalo konstruktivan odnos ni volju za saradnju i da će pravdu "instrumentalizovati u političke svrhe".

Međunarodni kontekst i pravne posledice

Rimski statut trenutno broji oko 125 država članica, a MKS se bavi gonjenjem za najteže međunarodne zločine: ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocid i agresiju. Među kritikama Suda su i optužbe da mu nedostaju snaga i kapaciteti za efikasnu primenu svojih odluka — veliki globalni igrači poput SAD, Rusije i Kine nisu potpisnici statuta. Važno je napomenuti i da su protiv zvaničnika MKS-a ranije bile uvedene sankcije od strane administracije Donalda Trumpa.

Statistika MKS-a prikazuje da je od osnivanja izdato 61 naredba za hapšenje, ali je privedeno samo 22 ljudi; osam osumnjičenih je umrlo pre suđenja, a 32 osobe su izbegle hapšenje. Do sada je zabeleženo 13 osuda i četiri oslobađajuće presude, prema podacima Suda.

Šta sledi

Odluka parlamenta zahteva potpis predsednika Madura da bi stupila na snagu; glasanje je tumačeno i kao unutrašnje političko saopštenje vlasti, ali i kao direktna poruka međunarodnim partnerima i institucijama. Kritičari ukazuju na to da legitimitet Narodne skupštine dovodi u pitanje snažan uticaj vladajuće strukture, pa se spori da li je odluka nezavisna.

Dok istraga MKS iz 2023. i dalje traje, poslednja dešavanja — zatvaranje kancelarije u Karakasu i zakonodavni korak Venecuele — bacaju novo svetlo na sudbinski odnos zemlje prema međunarodnom pravosuđu i mogućim diplomatkim posledicama u regionu.