Međunarodni tim, predvođen Oksfordom, otkrio je najveću poznatu rotirajuću nit galaksija — usku liniju od 14 galaksija dugu ~5,5 miliona svetlosnih godina. Ta nit je deo većeg filamenta od ~50 miliona svetlosnih godina koji sadrži oko 280 galaksija. Mnoge galaksije rotiraju u istom smeru kao i ceo filament, što pruža ključne tragove o tome kako velike strukture utiču na nastanak i spin galaksija.
Kosmički Vrtlog: Otkrivena Najveća Rotirajuća Nit Galaksija Duga 5,5 Miliona Svetlosnih Godina
An international team of researchers says it has spotted the largest rotating structure of dark matter and gas-rich galaxies.
Međunarodni tim istraživača predvođen Univerzitetom u Oksfordu identifikovao je dosad najveću pojedinačnu rotirajuću nit galaksija, koristeći podatke južnoafričkog radio-teleskopa MeerKAT. Otkriće otvara novi uvid u to kako velike kosmičke strukture utiču na rotaciju i evoluciju galaksija.
Šta su pronašli
Istraživanje, objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, opisuje usku «britko-tanku» nit u kojoj su jasno detektovane 14 galaksija poravnate u liniju dužine približno 5,5 miliona svetlosnih godina i širine oko 117.000 svetlosnih godina. Ta tanka nit je deo znatno većeg kosmičkog filamenta koji sadrži oko 280 galaksija i proteže se na približno 50 miliona svetlosnih godina.
Usklađeno okretanje
Posebno zapažanje jeste da mnoge galaksije unutar ovog velikog filamenta pokazuju rotaciju u istom smeru kao i sam filament — fenomen koji istraživačima daje retku priliku da prouče kako veće strukture mogu nametnuti ili oblikovati ugaoni moment (spin) pojedinačnih galaksija.
„Ovo je do sada najveća pojedinačna rotirajuća struktura koju je iko detektovao,“ rekla je koautorka Lyla Jung iz Oksforda. „Statistički verujemo da postoje i druge rotirajuće strukture, možda i veće, ali ih trenutno ne možemo direktno detektovati sa raspoloživim podacima i teleskopima.“
Šta to znači za nastanak galaksija
Autori napominju da je filament u «dinamički hladnom» stanju i da su galaksije bogate vodoničnim gasom, što sugeriše da još uvek prikupljaju gorivo za formiranje zvezda. Takav sistem predstavlja „fosilni zapis“ kosmičkih tokova materije, pišu istraživači, i omogućava proučavanje rane faze evolucije galaksija i prenosa gasa unutar velikih struktura.
„Možete je uporediti sa vrtuljkom u zabavnom parku — svaka galaksija je kao okretna čaša, ali cela platforma, kosmički filament, takođe se okreće,“ objasnila je Jung, ilustrujući kako dvostruki pokreti otkrivaju poreklo spina galaksija.
Dalji koraci i posmatranja
Tim predlaže da buduća posmatranja, uključujući podatke iz misije Evropske svemirske agencije Euclid i Vera C. Rubin Observatory u Čileu, mogu potvrditi i proširiti nalaze. Bolje radio i optičke ankete povećavaju sposobnost otkrivanja sličnih struktura i razumevanja njihovog uticaja na kosmičku evoluciju.
Izvor: Podaci iz MeerKAT-a (64 antene) i studija objavljena u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society; izveštaji Reutersa o izjavama istraživača.
Pomozite nam da budemo bolji.
