Mikroplastika utiče i na najsitnije organizme. Studija sa Carleton University otkrila je da cvrčci koji su jeli hranu kontaminiranu mikroplastikom porastu oko 25 puta tokom sedam nedelja i vremenom počnu da preferiraju tu hranu. Tokom varenja plastika se razlaže do nanoplastike, što otežava praćenje i pojačava rizik po ekosisteme. Slični efekti zabeleženi su i kod drugih beskičmenjaka, uključujući vrste na Antarktiku.
Cvrčci Koji Jedu Mikroplastiku Rastu 25 Puta — Kako Sitne Čestice Menjaju Ekosisteme
Scientists discovered that crickets that were fed microplastics grew in size by a staggering 25 times over a seven-week period.
Mikroplastika se ne zaustavlja pred granicama — nalazi se u ljudskim organima, telesnim tečnostima pa čak i u mozgu, ali i u najudaljenijim delovima planete. Nova studija upozorava da efekti plastike mogu drastično promeniti ponašanje i fiziologiju čak i vrlo malih životinja.
Ključni nalazi istraživanja
U radu objavljenom u časopisu Environmental Science & Technology, istraživači sa Carleton University (Otava) i Canada's National Wildlife Research Centre otkrili su da su cvrčci hranjeni hranom kontaminiranom mikroplastikom porasli za oko 25 puta tokom sedmosedmičnog perioda.
Uprkos tome što su istovremeno imali i pristup nezagađenoj hrani, cvrčci su se vremenom počeli opredeljivati za hranu sa plastikom. Autori navode da su prvobitno insekti nemali jasnu preferenciju, ali su se nakon devet dana značajno preusmerili ka plastikom kontaminiranoj hrani.
"Kada su imali izbor između nezagađene i plastikom kontaminirane hrane, cvrčci su prvobitno nemali preferenciju za nezagađenu hranu, ali su se nakon devet dana značajno preusmerili na plastikom kontaminiranu hranu," navodi se u radu.
Zašto su porasli i zašto je to opasno
Rastući cvrčci su povećali i veličinu vilica i usta, što im je omogućilo da unose veće čestice plastike — a budući da cvrčci ne jedu ono što je veće od njihovih usta, rast je otvorio put za konzumiranje većih fragmenata.
"Kad je čestica postala dovoljno velika da može biti pojedena, cvrčci su je jeli ostatak života," rekao je koautor i doktorand Marshall Ritche.
Istraživači su takođe utvrdili da cvrčci tokom varenja razlažu mikroplastiku na nanoplastiku, čime stvaraju još sitnije i teže sledljive čestice koje mogu dublje uticati na organizme i ekosisteme.
Slični efekti kod drugih beskičmenjaka
Povezana istraživanja beleže negativne posledice unošenja mikroplastike i kod drugih vrsta — od morskih puževa i glista do larvi muva. Jedna studija čak otkriva prisustvo plastike u larvama klještara malih muva na Antarktiku.
"Antarktik i dalje ima znatno niže nivoe plastike nego većina planete, i to je dobra vest," rekao je entomolog Jack Devlin, koautor studije objavljene u Science of the Total Environment. "Ali sada možemo da kažemo da plastika ulazi u sistem, i na dovoljno visokim nivoima počinje da menja energetsku ravnotežu insekata."
Devlin je napomenuo da, iako u njegovoj studiji preživljavanje i osnovni metabolizam nisu bili značajno promenjeni, prisustvo plastike ukazuje na raširenu kontaminaciju koja može imati dugoročne i nepredvidive posledice.
Širi značaj i implikacije
Ovi rezultati sugerišu da mikroplastika ne utiče samo na zdravlje većih organizama već i na ponašanje, ishranu i fiziologiju sićušnih beskičmenjaka. Promene u ovim osnovnim članovima hranidbenih mreža mogu imati kaskadne efekte kroz ekosistem i otežati praćenje zagađenja jer mikroplastika prelazi u nanoplastiku.
Zaključak: Prisutnost mikroplastike u prirodi predstavlja kompleksan i rastući problem koji zahteva hitnu pažnju naučnika, donosilaca odluka i javnosti kako bi se smanjilo dalje širenje i posledice po ekosisteme.
Više za čitanje: Lekari su otkrili dokaze da mikroplastika može loše uticati na gustinu i zdravlje kostiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
