Sporazum EU–Mercosur povezao bi tržišta od oko 450 miliona Evropljana i 270 miliona Južnoamerikanaca, otvarajući veći izvoz EU proizvoda i olakšavajući uvoz hrane i sirovina iz Mercosura. Poljoprivreda u Evropi strahuje od jeftinijeg uvoza i uticaja na stočarstvo, zbog čega su najavljeni protesti i zahtevi za zaštitnim merama. EU razmatra pragove i mehanizme praćenja uvoza koji bi omogućili povrat carina u slučaju štetnih efekata, dok je konačno potpisivanje uslovljeno političkim odlukama i ratifikacijom.
Sporazum EU–Mercosur Na Ivici Potpisa: Šta To Znači Za Evropljane i Poljoprivrednike
Farmer says the EU-Mercosur deal will flood the market with cheaper alternatives and cause untold damage to their livelihoods (Idriss BIGOU-GILLES)(Idriss BIGOU-GILLES/AFP/AFP)
Sporovi oko trgovinskog sporazuma između Evropske unije i bloka Mercosur ponovo su u žiži pred samit lidera EU u Briselu. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen planira da otputuje u Brazil kako bi potpisala sporazum tokom susreta lidera Mercosura, ali pre toga mora da obezbedi podršku šefova država EU i Evropskog parlamenta.
Šta je Mercosur sporazum?
Sporazum o slobodnoj trgovini povezao bi EU i četiri članice Mercosura — Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj — ukidanjem ili smanjenjem carinskih dažbina za veliki deo robe. To bi otvorilo pristup tržištima od oko 450 miliona potrošača u Evropi i oko 270 miliona u Južnoj Americi.
Za EU to znači veći izvoz automobila, mašina, vina i žestokih pića u Latinsku Ameriku, dok bi uvoz iz Mercosura olakšao dolazak goveđeg mesa, šećera, pirinča, meda i soje u Evropu. Sporazum takođe otvara ekonomske veze prema regionu bogatom mineralima ključnim za energetsku i tehnološku tranziciju — litijum, bakar, gvožđe i kobalt.
Zašto se poljoprivrednici bune?
Glavna zabrinutost u Evropi dolazi iz poljoprivrede: farmeri strahuju da će jeftiniji uvoz potkopati cene i ugroziti prihode. Poljoprivredni sindikati najavili su demonstracije u Briselu, s procenama do 10.000 protestanata, među kojima oko 4.000 iz Francuske.
Prema podacima Eurostata za 2024. godinu, četiri zemlje Mercosura izvezle su u EU poljoprivredne i prehrambene proizvode u vrednosti od oko 23,3 milijarde dolara, što je doprinelo trgovinskom deficitu EU od približno 20,1 milijarde evra.
Sporazum predviđa kvotu za izvoz govedine u EU od najviše 99.000 tona godišnje (oko 1,6% proizvodnje EU). Komisija navodi da će na količine iznad kvote i dalje važiti visoke carine, koje mogu prelaziti 40%.
Francuski stočari i druge poljoprivredne grupe ukazuju i na razlike u standardima zaštite životne sredine i bezbednosti hrane, tražeći strože mehanizme kontrole i zaštitne klauzule.
Koje su zaštitne mere u pregovorima?
Evropski parlament dogovorio je mehanizme praćenja uvoza osjetljivih proizvoda poput govedine, živine i šećera, sa mogućnošću ponovne primene carina ukoliko se dokaže štetan uticaj na EU proizvođače. Poslanici traže da Komisija reaguje ako se proizvod iz Mercosura prodaje najmanje 5% jeftinije od EU ekvivalenta i ako se obim oslobođen carina poveća za više od 5% — izmena u odnosu na prvobitno predloženi prag od 10%.
Vremenski okvir i politička dinamika
Von der Leyen namerava da potpiše sporazum u Foz do Iguaçu tokom samita Mercosura, ali pre toga traži saglasnost šefova država EU na sastanku u Briselu. Nakon toga odluka ide pred Evropski parlament, gde se očekuje tesno glasanje — oko 150 poslanika najavilo je moguće pravne izazove pred Sudom pravde EU.
Među državama članicama vladaju različiti stavovi: Španija i Nemačka podržavaju sporazum zbog izvoznih benefita, dok su Francuska i Italija zadržanije i zahtevaju strože zaštitne mehanizme za poljoprivredu. Brazil podseća EU na važnost sporazuma za svoje tržište i traži konačno odobrenje.
Šta dalje očekivati?
Sledeći koraci su politička saglasnost na nivou Saveta EU, glasanje u Evropskom parlamentu i potom postupak ratifikacije u nacionalnim parlamentima članica EU, ukoliko parlament odobri sporazum. U toku su i pregovori o detaljnim mehanizmima praćenja i primeni zaštitnih mera.
Zaključak: Sporazum EU–Mercosur obećava ekonomske koristi obe strane, ali izaziva značajne političke i socijalne tenzije zbog uticaja na poljoprivredu, standarde i lokalne industrije. Ključ će biti dogovor o merama zaštite i transparentnom mehanizmu za reagovanje u slučaju neželjenih posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
