Više od mesec dana nakon izbora u Iraku, lideri pokušavaju da formiraju vladu pod pritiskom SAD da isključe i razoružaju proiranske milicije. Najuticajnija frakcija, Asaib Ahl al-Haq, osvojila je 27 poslaničkih mesta, što otežava njeno isključenje. Irak traži strane investicije, ali prisustvo ovih grupa povećava rizik od sankcija, međunarodne izolacije i bezbednosne eskalacije.
Irak Na Raskršću: SAD Pritiskaju Vladu da Isključi Proiranske Milicije
A sense of normalcy has returned to Iraq after decades of turmoil, but much hangs on delicate colaition negotiations following November's elections (AHMAD AL-RUBAYE)(AHMAD AL-RUBAYE/AFP/AFP)
Više od mesec dana nakon parlamentarnih izbora u Iraku, vrhunski političari i dalje pregovaraju o formiranju vlade dok Vašington vrši pritisak da se isključe i razoružaju proiranske naoružane grupe. Istovremeno, te iste frakcije jačaju svoj parlamentarni i politički uticaj kroz koaliciju koja drži većinu.
Šta SAD zahtevaju?
Sjedinjene Države, koje su imale snažan uticaj na iračku politiku od invazije 2003. godine, jasno poručuju da buduća vlada ne sme da integriše ili podržava grupe bliske Iranu. Američki zvaničnici, kako je preneo Stejt department, ističu da irački lideri znaju šta je kompatibilno sa partnerstvom sa SAD i da će Vašington nastaviti da poziva na razorožavanje milicija podržanih iz Irana.
„Irački lideri dobro znaju šta je, a šta nije kompatibilno sa snažnim partnerstvom SAD–Irak“, navodi jedan zvaničnik Stejt departmenta.
Koje grupe su u pitanju?
Glavne mete američkih zahteva su frakcije iz sastava Hashed al-Shaabi (Hašd al-Šabi) koje su SAD označile kao terorističke ili imale slične sankcije. Mnoge od tih grupa danas učestvuju u politici i imaju mesta u parlamentu:
- Asaib Ahl al-Haq – pod vođstvom Qais al-Khazalija, osvojila je 27 mesta i predstavlja ključnu snagu u Koordinacionom okviru, što otežava njeno isključivanje iz vlade.
- Kataeb Hezbollah – jedna od najsnažnijih naoružanih grupa, podržava poslaničku grupu sa oko šest mesta.
- Druge grupe koje se pominju su Kataeb Sayyid al-Shuhada, Kataeb Imam Ali, Harakat Ansar Allah al-Awfiya, dok je al-Nujaba izostala iz izbora ali ostala uticajna.
Neki irački pregovarači predlažu kompromis — da se ovim frakcijama ograniči pristup ključnim resorima umesto potpune isključenosti, što bi Vašington delimično mogao da prihvati.
Šta je na kocki za Irak?
Osim sigurnosnih implikacija, na stolu su ekonomski interesi: Irak se nada većim stranim investicijama i poslovanju sa američkim kompanijama, ali sankcije koje je Vašington već uveo iračkim bankama i entitetima predstavljaju realan rizik. Politička uključenost naoružanih grupa povećava opasnost od međunarodne izolacije i pogoršanja ekonomije.
Od početka rata Izraela i Hamasa u oktobru 2023. Irak je relativno sačuvan od direktne eskalacije, ali su iračke milicije izvele napade na američke snage i povremeno pokušaje napada na Izrael, na koje je SAD odgovarao udarima. Dok se američko vojno prisustvo smanjuje, irački zvaničnici strahuju od ponovnog porasta tenzija i mogućih udara protiv naoružanih grupa.
Zaključak
Pred iračkim liderima stoji težak izbor: prihvatiti američke uslove i rizikovati unutrašnju političku nestabilnost i proteste od strane proiranskih snaga, ili zadržati politiku konsenzusa koja može voditi ka diplomatskoj i ekonomskoj izolaciji. Ishod pregovora imaće direktan uticaj na bezbednost regiona, buduće investicije i odnose Bagdada sa Vašingtonom i Teheranom.
Izveštaj zasnovan na izvorima iračkih zvaničnika, diplomatije i izjava Stejt departmenta.
Pomozite nam da budemo bolji.
