Nova analiza visokokvalitetne drevne DNK pokazala je da je žena poznata kao Beachy Head Woman potekla iz južne Engleske, a ne iz pod-Saharske Afrike kako je ranije tvrdjeno. Radiokarbonsko datiranje smešta njenu smrt između 129. i 311. godine n.e. Genetski podaci i 3D rekonstrukcija ukazuju na svetlu kosu, svetlu kožu i plave oči; analize kostiju ukazuju na ishranu bogatu morskim plodovima i preživljenu povredu noge. Studija naglašava kako tehnološki napredak omogućava ispravljanje ranijih, manje pouzdanih zaključaka.
Nova DNK Analiza Ruši Mit: 'Prva Crna Britanka' Bila Je Iz Južne Engleske
A new reconstruction of how the Beachy Head Woman would have looked - Face Lab/Liverpool John Moores University
Nova visoko-kvalitetna analiza drevne DNK pokazuje da žena poznata kao Beachy Head Woman, ranije predstavljana kao "prva poznata crna Britanka", zapravo ima genetsko poreklo na jugu Engleske i svetliju fizičku konstituciju.
Otkrivanje i datiranje
Posmrtni ostaci, pronađeni u zbirkama Gradske kuće u Istbornu (Eastbourne) 2012. godine, uzeti su za analizu u studiji objavljenoj u Journal of Archaeological Science. Radiokarbonsko datiranje smešta smrt između 129. i 311. godine n.e., u vreme rimske uprave nad Britanijom.
Ranija tumačenja i promene hipoteza
Godine 2013. zaključeno je na osnovu mera lobanje (kraniometrije) da je verovatno poreklom iz pod-Saharske Afrike, što je dovelo do tvrdnje da je ona "prva poznata crna Britanka". Kasnije, 2017. godine, analiza zasnovana na genetskom sekvenciranju niskog pokrivača ukazala je na moguće mediteransko poreklo. Međutim, najnovija studija koristi visokokvalitetno sekvenciranje drevne DNK i daje drugačiju sliku.
Novo istraživanje i metode
Tim istraživača, uključujući Williama Marsha iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, uspeo je da iz posmrtnih ostataka izdvoji DNK dovoljnog kvaliteta da preciznije odredi genetsko poreklo. Analiza pokazuje da je njena genetska komponenta najbliža ostacima lokalne populacije iz rimskog perioda u južnoj Engleskoj.
Rekonstrukcija izgleda i životni detalji
Na osnovu kombinacije genetskih podataka i 3D skeniranja lobanje izvedena je rekonstrukcija lica: prikazana je sa svetlom kosom, svetlom kožom i plavim očima. Analize kostiju ukazuju da je bila visoka oko 1,52 m (nešto ispod 5 stopa) i da je u trenutku smrti imala između 18 i 25 godina. Izotopi ugljenika i azota sugerišu ishranu bogatu morskim plodovima, a uočena je i zarasla povreda noge koja ukazuje na preživelo ozbiljnije, ali ne i smrtonosno, ranjavanje.
„Korišćenjem najsavremenijih DNK tehnika uspeli smo da razjasnimo poreklo ove osobe“, rekao je William Marsh. Selina Brace, glavna istraživačica za drevnu DNK, ističe da tehnološki napredak u poslednjoj deceniji omogućava dublje i pouzdanije zaključke.
Stručni komentari i implikacije
Nezavisni stručnjaci, poput Pontusa Skoglunda i Thomasa Bootha iz Francis Crick instituta, pozdravili su studiju kao primer robusne analize i naučnog samopopravka. Booth posebno ukazuje na to da kraniometrijske metode imaju istoriju zloupotrebe i da su često nepouzdane za određivanje porekla — slučajevi poput ovog mogu dovesti do preispitivanja njihove primene u budućim istraživanjima.
Zaključak
Ovaj slučaj ilustruje kako napredak u tehnologiji može promeniti ranije interpretacije i podseća da su naučna saznanja privremena i podložna reviziji. Beachy Head Woman ostaje važan nalaz za razumevanje raznovrsnosti i migracija u rimskoj Britaniji, ali je njena priča takođe lekcija o oprezu pri tumačenju antropoloških podataka.
Pomozite nam da budemo bolji.
