Tim istraživača zaključio je da izuzetno jasni, kratkotrajni plavi bljeskovi (LFBOT) mogu nastati u ekstremnim tidalnim raspadima kada crna rupa potpuno rastrgne zvezdu. AT 2024wpp emitovao je oko 100× više energije nego prosečna supernova, što isključuje standardne zvezdane eksplozije kao izvor. Model predlaže da je crna rupa bila okružena školjkom ukradenog materijala; sudar novooslobođene zvezdane mase s tom školjkom proizveo je X, UV i plavu emisiju, dok mlazovi objasnjavaju radio-signal.
Crne rupe koje 'rasparčavaju' zvezde objašnjavaju misteriozne sjajno plave bljeskove LFBOT
(Main) This composite image features X-ray, ultraviolet, optical, and near-infrared data of the luminous fast blue optical transient (LFBOT) named AT 2024wpp. The transient is the bright spot at the upper right edge of its host galaxy, which is 1.1 billion light-years from Earth. (Inset) An illustration of a Tidal Disruption Event. | Credit: International Gemini Observatory/NOIRLab/NSF/AURA
Najsjajniji primer svoje vrste do sada otkriven — objekat označen kao AT 2024wpp — pomogao je astronomima da rasvetle porijeklo izuzetno jasnih, kratkotrajnih plavih kosmičkih bljeskova poznatih kao Luminous Fast Blue Optical Transients (LFBOT).
Šta je otkriveno?
Tim je analizirao AT 2024wpp, LFBOT primećen 2024. godine, i zaključio da iza ovakvih bljeskova stoji ekstremni tidalni raspad (TDE) — situacija kada crna rupa potpuno rastrgne pratnju zvezdu. Procene govore da je u događaju učestvovala crna rupa mase do ~100 puta mase Sunca, dok je rastrgana zvezda imala približno 10 M☉ i najverovatnije je bila Wolf–Rayet zvezda, što objašnjava slabu vodoničnu emisiju.
Zašto nije uobičajena supernova?
AT 2024wpp je emitovao otprilike 100 puta više zračenja nego prosečna supernova, nivo energije koji teško može da proizvede standardno urušavanje jezgra zvezde. Posmatranja teleskopom Gemini South otkrila su i višak bliskoinfrarednog (NIR) zračenja — osobinu viđenu ranije samo oko AT 2018cow — što dodatno ukazuje da u pitanju nije obična supernova.
This infographic depicts AT 2024wpp, the brightest fast blue optical transient (FBOT) ever seen, and the likely mechanism behind its extreme power output. | Credit: NOIRLab/NSF/AURA/R. Margutti/P. Marenfeld
Model koji objašnjava LFBOT
Istraživači predlažu sledeći scenario: crna rupa godinama je „sisala" materiju iz pratilice i postepeno se našla okružena sfernom školjkom ukradenog gasa i prašine. Kada je pratilica konačno zalutala dovoljno blizu i bila rastrgnuta, nova zvezdana materija sudarila se s tom školjkom — taj udar izazvao je snažno zračenje u rendgenskom, ultraljubičastom i plavom delu spektra. Radio-emisija je posledica mlazova čestica ubrzanih duž polova crne rupe do brzina reda ~0,4c (40% brzine svetlosti).
Šta je novo i značajno?
Do danas je detektovano nešto više od tuceta LFBOT-ova, a njihovo poreklo je bila jedna od zagonetki moderne astronomije. AT 2024wpp pruža najjasniji skup dokaza da barem deo LFBOT-ova nastaje u ekstremnim TDE-ima, i ukazuje na to da su posebni uslovi — prethodno akumulirana školjka materije oko crne rupe i evoluirana pratnja zvezda poput Wolf–Rayet tipa — ključni za nastanak ovih intenzivnih kratkotrajnih bljeskova.
„Količina emitovane energije iz ovih bljeskova toliko je velika da je nije moguće pokrenuti urušavanjem jezgra zvezde — niti nekim drugim normalnim zvezdanim eksplozijama," kaže Natalie LeBaron sa Univerziteta Kalifornije, Berkeley. "Glavna poruka iz AT 2024wpp je da početni model nije tačan. Definitivno nije samo eksplozija zvezde."
Rad tima prihvaćen je za objavu u The Astrophysical Journal Letters, a preprint je dostupan na arXiv-u.
Napomena: Raniji poznati primer LFBOT događaja je AT 2018cow (nadimak "The Cow"). Drugi su dobili šaljive nadimke poput "Koala", "Tasmanijski đavo" i "Finch"; AT 2024wpp za sada još nema široko prihvaćen nadimak.
Pomozite nam da budemo bolji.
