CRASH Clock: Novi alarm za Kesslerov sindrom — sudar u orbiti za manje od 3 dana?

Godine 1978. istraživač NASA-e Donald Kessler i saradnici upozorili su da bi jedan sudar među satelitima mogao pokrenuti kaskadu sudara, „dovodeći do rasta pojasa krhotina oko Zemlje”. Taj scenarij, poznat kao Kesslerov sindrom, i danas predstavlja ozbiljan rizik za bezbednost satelita, astronaute i buduće svemirske misije.

Nova metrike: CRASH Clock

Međunarodni tim istraživača sa Princeton University, University of British Columbia i University of Regina predložio je novu metriku nazvanu Collision Realization and Significant Harm (CRASH) Clock kako bi kvantifikovao „vreme do prvog katastrofičnog sudara” u scenarijima kada nema ili su onemogućeni manevri izbegavanja sudara.

„Postoji znatan potencijal da trenutne ili planirane aktivnosti u orbiti dovedu do ozbiljnog pogoršanja orbitalnog okruženja ili do katastrofalnih ishoda, što ukazuje na hitnu potrebu za boljim merenjem pritiska na orbitalno okruženje,“ navode autori u radu koji još nije prošao recenziju (prvi ga je uočio Gizmodo).

Autori upozoravaju da bi, u slučaju šireg poremećaja — na primer, veoma jake solarne oluje koja prekine komunikacije i navigaciju satelita — CRASH Clock mogao pokazati samo 2,8 dana pre nego što se dogodi prvi ozbiljan sudar. Drugim rečima, ako sateliti privremeno izgube mogućnost praćenja i izbegavanja drugih objekata, manje od tri dana moglo bi biti dovoljno za nastanak potencijalno katastrofalne kolizije.

Zašto je rizik porastao?

Pre ere megakonstelacija rizici su bili znatno manji — istraživači navode da je CRASH Clock iznosio oko 121 dan (otprilike četiri meseca) u 2018. godini. Međutim, broj objekata u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) brzo raste: prema istraživanju, broj je porastao sa ~13.700 u 2019. na preko 24.000 u 2025. godini.

Veliki deo porasta pripisuje se megakonstelacijama za širokopojasni internet. Kompanija SpaceX je objavila da je dostigla prekretnicu od 10.000 lansiranih Starlink satelita; trenutno je aktivno oko 9.000 satelita, što predstavlja značajan udeo među aktivnim orbitalnim platformama. Zbog velikog broja objekata i njihove relativne blizine, upravljanje manevrima i situaciona svest postaju složeniji.

Primeri i neposredne opasnosti

Autori podsećaju da su sateliti već morali da menjaju putanje tokom snažne solarne oluje u maju 2024. godine, što je dovelo do haotičnih manevara i otežalo izbegavanje sudara. Nedavni incidenti, poput gubitka kontakta sa pojedinim Starlink satelitom koji je počeo da rotira i očekuje se da će uskoro izgoriti pri reentriju, dodatno ilustruju rizik od kvarova i neplaniranih događaja u velikim konstelacijama.

Širi uticaji

Pored neposrednog rizika od kolizija, megakonstelacije utiču i na astronomiju — brojne refleksije i tragovi satelita ometaju posmatranja i naučna merenja. Takođe postoji zabrinutost zbog emisija materijala pri reentriju (npr. aluminijum-oksid) koje mogu uticati na gornje slojeve atmosfere i ozonski omotač.

Šta predlažu naučnici?

Istraživači pozivaju na bržu i strožu međunarodnu regulaciju, poboljšanje sistema za praćenje i razmenu podataka (situaciona svest), kao i na razvijanje procedura za koordinisano manevrisanje u kriznim situacijama. Cilj je smanjiti verovatnoću lančanih sudara i očuvati pristup svemiru za buduće generacije.

Zaključak: CRASH Clock nije konačna prognoza, već alarm koji pokazuje koliko brzo se rizik povećava u uslovima masovnih konstelacija i poremećaja. Hitna međunarodna akcija, bolja koordinacija i tehnološka unapređenja neophodni su da bi se izbegao scenarij u kojem bi orbitu preplavile opasne krhotine.

Više o pitanju svemirskog otpada i njegovim posledicama za Zemlju i astronomiju možete pronaći u dodatnim izvorima i studijama na tu temu.