Vitomir Maričić je postavio novi svetski rekord u zadržavanju daha asistiranom kiseonikom — 29 minuta i 3 sekunde. Pokušaj je izveden 14. juna 2025. u Opatiji u bazenu hotela Bristol, pred oko 100 ljudi. Maričić je pre zaranja udisao čist kiseonik i istakao da je pored ličnog izazova cilj bio i podizanje svesti o očuvanju okeana. Rekord je daleko iznad neasistiranih performansi ljudi, ali značajno ispod maksimuma nekih morskih sisara poput Cuvierovog kita.
Novi svetski rekord u zadržavanju daha: Vitomir Maričić 29:03 (asistirano kiseonikom)
A Freediver Smashed the Longest-Held Breath RecordStefano Oppo - Getty Images
Hrvatski ronioc na dah Vitomir Maričić oborio je svetski rekord zadržavanja daha asistiranog kiseonikom — 29 minuta i 3 sekunde. Pokušaj je izveden 14. juna 2025. u bazenu hotela Bristol u Opatiji, pred oko 100 ljudi.
Detalji pokušaja
Kao član grupe Adriatic Freediving, Maričić je pokušaj izveo u bazenu dubokom tri metra. Pre zaranja udisao je čist kiseonik oko deset minuta, što je standardna praksa kod pokušaja asistiranog zadržavanja daha i omogućava znatno duže zadržavanje nego što ljudska fiziologija dozvoljava bez pomoći.
Kako je tekao
„Nakon 20. minuta, sve je postalo lakše, bar mentalno,“ rekao je Maričić za Divernet. Dodao je da je fizički osećaj postajao sve teži, posebno zbog kontrakcija dijafragme, ali da je mentalno bio odlučan da ne odustane.
Nauka iza zadržavanja daha
Telo kontrolišu specijalizovane ćelije — hemoreceptori — koje prate balans ugljen-dioksida i kiseonika. Povećanje CO2 pokreće snažnu potrebu za disanjem, a ubrzo nastupaju nevoljne kontrakcije dijafragme. Udisanje čistog kiseonika pre pokušaja pomera početnu ravnotežu gasova u telu, što omogućava apneistima daleko duže zadržavanje daha nego kod neasistiranih pokušaja.
Poređenja i kontekst
Prethodni asistirani rekord držao je Budimir Šobat — 24 minute i 37 sekundi (27. mart 2021). Neasistirani svetski rekord zadržavanja daha iznosi 11 minuta i 35 sekundi. Maričićev rezultat je približno dvostruko veći od maksimuma koji pokazuju delfini bradatice i skoro izjednačen sa sposobnostima nekih tuljana, ali je daleko od rekorda morskih sisara poput Cuvierovog kita, koji može ostati potopljen više od tri sata.
Rizici i značaj
Zadržavanje daha, naročito uz asistenciju kiseonikom, nosi značajne rizike i zahteva strogu pripremu, medicinsku podršku i poštovanje bezbednosnih protokola. Maričić ističe da je pored ličnog izazova cilj bio i podizanje svesti o očuvanju okeana.
Podaci: Datum: 14. jun 2025. Mesto: Opatija, Hrvatska. Dubina bazena: 3 m. Publika: ~100. Priprema: ~10 minuta udisanja čistog kiseonika. Organizacija: Adriatic Freediving.
Pomozite nam da budemo bolji.
