Tim sa Univerziteta u Konektikatu unapredio je metodu uređivanja genoma biljaka koja ne ostavlja strane gene, koristeći kanamicin za selekciju privremeno CRISPR-izmenjenih ćelija. Prema studiji u Horticulture Research, nova tehnika je oko 17 puta efikasnija u citrusu nego prethodna verzija i može se primeniti na druge biljne vrste. Rešenje može pomoći u stvaranju useva otpornijih na bolesti, sušu i toplotu, ali pravni status i dalja testiranja variraju između država.
Proboj u Biljnoj Biotehnologiji: Novi Metod Uređivanja Bez Stranih Gena Je 17× Efikasniji
Tim istraživača sa Univerziteta u Konektikatu razvio je unapređenu metodu uređivanja genoma biljaka koja ne ostavlja strane (transgene) sekvence u genomu. Prema studiji objavljenoj u časopisu Horticulture Research, nova tehnika koristi kanamicin za selekciju ćelija koje privremeno sadrže CRISPR alate, što znatno povećava efikasnost dobijanja transgen-besplatnih izmena genoma.
Šta su uradili istraživači?
Tim predvođen profesorkom Yi Li ranije je razvio postupak bez trajnog ubacivanja stranih gena. U novoj verziji, istraživači koriste kanamicin kao selekcioni agens nakon infekcije biljnih ćelija bakterijom Agrobacterium, koja privremeno prenosi CRISPR-komponente. Ćelije koje sadrže te komponente pokazuju veću otpornost na kanamicin, pa se tokom rasta mogu lakše identifikovati i izolovati izmenjene ćelije bez potrebe da konkurišu neizmenjenim ćelijama.
Rezultati i efikasnost
Prema studiji, nova metoda je približno 17 puta efikasnija od prethodne verzije u dobijanju genetski izmenjenog citrusa. Autori navode da se pristup može prilagoditi i drugim biljnim vrstama, što otvara mogućnosti za brže i jeftinije stvaranje useva otpornijih na bolesti, sušu i toplotu.
"Naš novi, jednostavan metod je mnogo efikasniji i sada se može primeniti na znatno širi spektar biljnih vrsta nego naša prvobitna metoda," izjavila je Yi Li u saopštenju Univerziteta u Konektikatu.
Zašto je to važno?
Uređivanje biljaka bez trajnih stranih gena može ublažiti neke zabrinutosti potrošača i pojednostaviti regulatorne procedure u zemljama gde su pravila strožija za klasične GMO proizvode. Istovremeno, povećana otpornost useva na bolesti i ekstremne vremenske uslove može doprineti stabilnijem snabdevanju hranom i prihodu poljoprivrednika — što ima globalni značaj, pa i za region Zapadnog Balkana.
Ograničenja i regulatorne napomene
Važno je naglasiti da pravni status useva dobijenih ovakvim metodama varira među državama: u nekim jurisdikcijama uređene biljke bez stranih gena mogu biti izuzete iz GMO regulative, dok drugde i dalje podležu strožim pravilima. Takođe, šira primena u polju zahteva dodatne testove bezbednosti i prilagođavanje specifičnim vrstama i kulturama.
Zaključak: Metoda tima sa Univerziteta u Konektikatu predstavlja značajan tehnički korak napred u stvaranju transgen-besplatnih genetskih izmena, sa potencijalom da ubrza razvoj otpornijih useva. Ipak, prelazak iz laboratorije u polje i regulatorna pitanja ostaju ključne tačke za dalji razvoj i primenu.
Pomozite nam da budemo bolji.
