Retki sneg prekrio je delove Atakama pustinje i privremeno prekinuo rad ALMA opservatorije. Satelit Landsat 9 snimio je beli pokrivač na Chajnantor pločini (oko 5.000 m) nakon snežne oluje 25. juna; sneg je većinom nestao do 16. jula. Naučnici upozoravaju da češći ekstremni padavinski događaji mogu biti posledica klimatskih promena i imati šire posledice po region i astronomska posmatranja.
Retki Sneg Prekrio Atakamu i Privremeno Zaustavio ALMA Opservatoriju — Satelitski Snimak Landsat 9
The Atacama desert is widely considered to be one of the driest places on Earth. But in July, large parts of the region experienced a thick dusting of snow. . | Credit: NASA/Landsat 9
Satelitska fotografija snimljena 10. jula 2025. prikazuje retku pojavu u Atakami: mrvica snega prekrila je delove ove jedne od najsuših pustinja na svetu i na kratko onemogućila normalan rad moćne radio-opservatorije ALMA.
Šta se dogodilo
U noći 25. juna hladna jezgra ciklona pomerila se s severa i izazvala snežnu oluju koja je prekrila više od polovine pustinje, prema NASA Earth Observatory. Satelit Landsat 9 zabeležio je bele naslage na Chajnantor pločini — oblasti koja se uzdiže na oko 5.000 m nadmorske visine i gde se nalazi Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA).
Uticaj na astronomske instrumente
ALMA, niz od više od 50 radio-antena, uveo je takozvani "survival mode": antene su preorijentisane kako bi se sprečilo nakupljanje snega, što je privremeno zaustavilo posmatranja. Same antene nisu vidljive na snimku, ali snežni pokrivač je bio dovoljan da zahteva mere zaštite.
Snowfall in the Atacama is very rare. This photo shows the area surrounding ALMA after a similar event in 2013. | Credit: Ronald Patrick/Getty Images
Southern Astrophysical Research (SOAR) teleskop je, prema izveštajima Space.com, osetio manje posledice, dok je novoizgrađeni Vera C. Rubin Observatory u susednom delu Atakame ostao nepogođen.
Koliko je sneg trajao i šta se dalje dogodilo
Sneg je brzo nestao — veći deo bele prevlake bio je odsutan do 16. jula. Na nekim lokalitetima intenzivno sunčevo zračenje je izazvalo sublimaciju, odnosno direktan prelaz snega iz čvrstog u gasovito stanje, pre nego što bi se otopio.
Kontekst i posledice
Atakama je nemorska pustinja površine oko 105.000 km², smeštena između Pacifika i Anda. Smatra se jednom od najstarijih i najsuših nemorskih pustinja na planeti — u nekim delovima prosečne godišnje padavine iznose samo oko 0,5 mm. Slične snežne epizode zabeležene su i 2011., 2013. i 2021. godine.
ALMA was forced into "survival mode" as snow fell on its array of radio dishes. This meant realigning the dishes to be perpendicular to the ground to stop snow gathering on them. | Credit: ALMA
Poslednjih godina region beleži i intenzivnije kišne događaje koji ponekad izazivaju bujice i smrtonosne poplave — najrazorniji primer je poplava iz marta 2015. kada je život izgubilo najmanje 31 osoba. Povremene padavine takođe mogu izazvati neočekivano prolećno cvetanje pustinjskog bilja, poslednji put u 2024. godini.
Zašto su padavine retke — i šta se menja
Glavni razlozi niskih padavina u Atakami su kišni "senca" Anda, koji blokira oblake sa istoka, i hladni okeanski tokovi duž zapadne pacifičke obale koji sprečavaju isparavanje i formiranje oblaka nad pustinjom. Međutim, naučnici upozoravaju da učestaliji ekstremni padavinski događaji mogu biti povezani sa klimatskim promenama, što bi dugoročno moglo promeniti karakteristike ovog ekosistema.
Zaključak
Retka snežna oluja u Atakami podseća da čak i najsuši predeli mogu doživeti iznenadne vremenske anomalije. Satelitski snimci poput onog Landsat 9 važni su za praćenje takvih događaja i razumevanje njihovih uzroka i posledica po astronomiju, lokalne zajednice i klimu.
Pomozite nam da budemo bolji.
