Sateliti Pokazuju: Više Od 12,5 Biliona Tona Leda Nestalo Sa Grenlanda i Antarktika Za 47 Godina

Oko 12,5 biliona tona leda (približno 11,3 biliona metričkih tona) sa ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika otopilo se od 1979. godine — dovoljno vode da se nanese sloj leda debljine oko 1,5 m preko kopnenog dela Sjedinjenih Država, navodi nova međunarodna studija objavljena u časopisu Scientific Data.

Studija, zasnovana na rezultatima 45 nezavisnih merenja i podacima sa 27 satelita (uključujući misije ESA i NASA), pokazuje da je većina gubitka uzrokovana zagrevanjem okeana koji nagriza ledene ivice i temelje ledenih ploča, a ne isključivo toplijim vazduhom. Taj dinamički gubitak leda — ledene ploče koje se brzo pomeraju i urušavaju — predstavlja veći rizik od naglih i potencijalno nepovratnih promena.

Skraćeni podaci: Sav otopljeni led pretvorio se u oko 11,3 kvadriliona litara vode i doprineo je porastu globalnog nivoa mora za približno 3,1 cm (oko 1,2 inča) od 1979. godine. Iako to deluje malo, svaki dodatak od oko trećine centimetra povećava broj ljudi koji su bar jednom godišnje izloženi poplavama za ~2–3 miliona.

„Ledenjaci nestaju brzo“, rekao je koautor Eric Rignot (University of California, Irvine). Autori izveštaja upozoravaju da se trend ubrzava deceniju po deceniju, naročito kroz izbacivanje leda u okean, i da su posledice dugoročne — nastaviće se decenijama, čak i ako se zaustavi dalje zagrevanje planete.

Glečer Jakobshavn na Grenlandu beleži povlačenje i do 50 m dnevno, dok su podaci produženi unazad zahvaljujući spajanju evropskih i NASA satelitskih merenja: zapremina leda u Antarktiku je rekonstruisana do 1979., a na Grenlandu do 1972. godine.

FILE - Two groups from the Poseidon Expeditions tour company look at a glacier in the Scoresby Sund, Sept. 7, 2023, in Greenland. (AP Photo/Chris Szagola, File)(ASSOCIATED PRESS)

Privremeno usporavanje (2020–2023) autori objašnjavaju kao posledicu kratkoročnih vremenskih varijacija — na primer, rekordne količine snega u Istočnom Antarktiku delimično su nadoknadile gubitke u nestabilnijem Zapadnom Antarktiku — ali dugoročni trend ubrzanja se nastavlja.

„Troipogodišnja pauza bila je samo izbočina u zapisu. Dugoročni rast je vezan za klimu i pretnja je kristalno jasna,“ rekao je Rignot.

Stručnjaci izvan tima naglašavaju snagu rezultata upravo zato što je analiza kombinovala nezavisne metode i različite satelitske izvore. Upozorenje je jasno: dinamička nestabilnost leda može podstaći brže i teže predvidljive promene, sa ozbiljnim posledicama za priobalne regione širom sveta.

Šta to znači za nas?

Posledice porasta nivoa mora direktno će pogoditi primorska područja širom planete, ali i imati indirektne efekte na zemlje udaljene od mora kroz migracije stanovništva, ekonomske posledice i povećane klimatske rizike. Iako Srbija nije priobalna država, globalni porast nivoa mora i klimatske promene utiču i na ekonomiju, bezbednost hrane i upravljanje resursima širom sveta.

Metodologija i pouzdanost: Međunarodni tim je koristio 45 nezavisnih istraživanja i 27 satelita, a rezultati su potvrđeni poređenjem različitih metoda procene zapremine i mase leda. To daje veću sigurnost u zaključke o rastućoj stopi gubitka leda.

Zaključak: Studija jasno pokazuje ubrzanje gubitka ledenih masa i naglašava važnost smanjenja emisija gasova staklene bašte i adaptacije priobalnih regiona. Iako su neki kratkoročni fluktuacije očekivane, dugoročni trend ukazuje na sve veće i trajnije posledice za nivo mora.