Nova studija prijavljuje preko 360 seizmičkih događaja povezanih s ledom u Antarktiku (2010–2023), pri čemu je 245 događaja smešteno blizu Thwaitesovog glečera. Najjači talas aktivnosti zabeležen je 2018–2020. i povezan je sa ubrzanim protokom plutajućeg leda. Korišćenje lokalnih seizmografa i satelitskih snimaka otkrilo je događaje koje globalni sistemi nisu registrovali, što pomaže u preciznijim procenama budućeg porasta nivoa mora.
Stotine retkih „lednih“ potresa kod Thwaitesa otkrivaju skrivene promene u Antarktiku
Photo Credit: iStock
Nova studija otkriva stotine retkih seizmičkih događaja povezanih s ledom u Antarktiku i ukazuje na to da se jedan od najposmatranijih glečera na planeti — Thwaites, poznat i kao „Glečer sudnjeg dana“ — menja na načine koje raniji monitoring nije otkrio.
Glavna otkrića
Istraživanje objavljeno u Geophysical Research Letters (sumirano u The Conversation) beleži preko 360 seizmičkih događaja povezanih s ledom u periodu 2010–2023, od kojih je 245 događaja koncentrisano blizu okeanske ivice Thwaitesovog glečera. Najjači talas aktivnosti dogodio se u periodu 2018–2020, što je poklopljeno sa satelitskim zapažanjima ubrzanog kretanja plutajućeg dela glečera.
Kako nastaju „ledni“ potresi?
Ovi događaji se razlikuju od tektonskih potresa: mogu nastati kada se tanke ledene sante odvoje, prevrnu ili se zalome i udare o glečer, prenoseći seizmičku energiju kroz tlo. Takvi potresi često nemaju visokofrekventne komponente koje karakterišu većinu tektonskih potresa, zbog čega su teže za detektovati sistemima koji traže uobičajene seizmičke obrasce.
Metodološki napredak
Jedan od ključnih doprinosa studije je upotreba seizmičkih instrumenata postavljenih direktno u Antarktiku, umesto oslanjanja samo na globalne mreže. Lokalna merenja, u paru sa satelitskim posmatranjima, otkrila su mnogo događaja koje standardni katalozi nisu registrovali i omogućila preciznije povezivanje talasa seizmičke aktivnosti sa promenama u protoku leda.
Dodatni nalazi i implikacije
- Identifikovan je i drugi klaster seizmičkih događaja u blizini Pine Island Glacier, ali 60–80 km unutrašnje od obale — što ukazuje na drugačije mehanizme od prevrtanja sante.
- Potpuni raspad Thwaitesovog glečera mogao bi doprineti do ~3 metra (oko 10 stopa) porasta globalnog nivoa mora u dugom roku, zbog čega je njegovo ponašanje predmet intenzivnog praćenja.
- Razumevanje interakcije između okeanskih uslova, plutajućeg leda i geologije ispod glečera ostaje ključno za smanjenje neizvesnosti u projekcijama nivoa mora.
Zašto je ovo važno
Promene u Thwaitesu mogu imati globalne posledice: podizanje nivoa mora utiče na poplave priobalnih zona, infrastrukturu, poljoprivredu i ekonomije širom sveta. Preciznija detekcija „lednih“ potresa i razumevanje njihovih okidača pomoći će naučnicima i planerima da bolje predvide i pripreme se za buduće scenarije.
Sledeći koraci
Naučnici planiraju dublje kombinovanje seizmičkih merenja, satelitskih podataka i modela okeanskih struja kako bi utvrdili koji tačno uslovi u okeanu (temperatura, struje, talasi) mogu izazvati ubrzanje i povećanu aktivnost potresa. Dalja istraživanja podrazumevaju i upotrebu veštačke inteligencije za otkrivanje slabo vidljivih seizmičkih signala ispod leda.
Zaključak: Studija proširuje sliku seizmičke aktivnosti u Antarktiku i pokazuje da lokalna merenja i kombinacija podataka mogu otkriti skrivene procese koji utiču na stabilnost velikih glečera i budući porast nivoa mora.
Pomozite nam da budemo bolji.
