Nova studija u Nature povezuje privremeni dobitak mase u Istočnoj Antarktici (~700 milijardi tona od oko 2020. godine) sa dugotrajnim zagrevanjem tropskog bazena između zapadnog Pacifika i istočnog Indijskog okeana. Toplota je pokrenula Rossby-jeve talase i atmosferske reke koje su pojačale padavine nad Queen Mary Land i Wilkes Land. Ipak, naučnici upozoravaju da je situacija krhka i da nekoliko suvljih godina može lako preokrenuti trend.
Neobična lančana reakcija: Zašto Istočna Antarktika privremeno dobija led — i zašto to nije sigurno
Antarctica Is Growing. That's Not All Good.by wildestanimal - Getty Images
Svet se suočava sa mnogim opasnim efektima zagrevanja—požari, sušenje regiona i ugrožavanje bezbednosti hrane—ali jedan od najopasnijih je dugoročni rast nivoa mora koji može polako da proguta obale i priobalne gradove. Najveći rezervoar te potencijalne „katastrofe" je Antarktički ledeni pokrivač, koji zauzima oko 5,4 miliona kvadratnih milja i sadrži dovoljno vode da podigne nivo mora za otprilike 190 stopa.
Neočekivano, u poslednjih nekoliko godina delovi Antarktika su zabeležili dobitak mase. Prema nedavnim istraživanjima, Istočna Antarktika je od oko 2020. zabeležila porast leda reda veličine ~700 milijardi tona. Nova studija objavljena u časopisu Nature objašnjava mehanizme koji stoje iza tog privremenog pojačanja.
Kako je došlo do povećanja mase?
Međunarodni tim naučnika spojio je satelitske podatke, uzorke iz ledenih bušotina i atmosferske model-simulacije i identifikovao složenu telekonekciju između tropskih površinskih temperatura mora i padavina u Istočnoj Antarktici. Konkretno, dugotrajno zagrevanje tropskog bazena gde se susreću zapadni Pacifik i istočni Indijski okean (posebno u periodu 2021–2023) pokrenulo je lanac atmosferskih promena.
Toplina u tom tropskom „bazenu" generisala je Rossby-jeve talasne obrasce — velike atmosferske talase koji mogu da preurede vremenske sisteme na srednjim i visokim geografskim širinama. To je stvorilo sever-jug dipol: niži pritisak južno od Australije i viši pritisak duž istočne obale Antarktika, što je usmerilo više vlage ka regionima Queen Mary Land i Wilkes Land.
Atmosferske reke i nakupljanje snega
Ključnu ulogu imale su atmosferske reke — duge i uske trake zasićene vodenom parom koje prenose velike količine vlage iz tropskih i suptropskih područja prema polarnoj regiji. Povećane padavine, uglavnom u obliku snega, dovele su do akumulacije leda u pomenutim delovima Istočne Antarktike, što je delimično kompenzovalo gubitke mase u Zapadnoj Antarktici.
Sateliti, uključujući NASA-in projekat GRACE (Gravity Recovery And Climate Experiment), prate ovakve promene metodom gravimetrije — detektovanjem malih varijacija u Zemljinom gravitacionom polju koje odgovaraju promenama u masi leda.
"Otkrili smo ranije nedovoljno prepoznat put telekonekcije 'tropski topao bazen — Istočni antarktički ledeni pokrivač'," rekao je Yunhe Wang (IOCAS), prvi autor studije.
Zašto ovo nije razlog za opuštanje
Iako je privremeno nakupljanje snega ohrabrujuće, naučnici upozoravaju da to nije novi „normalan" trend koji štiti Antarktik od klimatskih promena. Ruth Mottram iz Danish Meteorological Institute ističe da je Antarktik trenutno krhko izbalansiran: dok povećane padavine podižu maseni bilans u pozitivno, istovremeno se ubrzava protok leda ka okeanu. Nekoliko godina sa manje atmosferskih reka lako bi moglo vratiti kontinent u stanje neto gubitka mase.
Drugim rečima, trenutni dobitak mase ne znači da je porast nivoa mora zaustavljen — dugoročni rizici ostaju, a klimatski sistemi su međusobno povezani i promenljivi.
Zaključak: Otkrivanje tropsko‑antarktičke telekonekcije pomaže razumevanju kratkoročnih promena u masi leda, ali ne umanjuje hitnost smanjenja emisija i prilagođavanja na očekivane posledice porasta nivoa mora.
Pomozite nam da budemo bolji.
