NASA-ina satelitska snimka od 29. avgusta 2026. pokazuje otvorenu vodu samo 37 milja (60 km) od Severnog pola, što ilustruje ubrzane promene u Arktiku. Stručnjaci kažu da je deo razloga sezonska fragmentacija leda, ali i dugoročno tanjenje i lomljivost leda. Posledice obuhvataju promene klime i okeana, uticaj na morske ekosisteme i veći rizik za arktičke zajednice. Očekuje se delimično ponovno zaleđivanje sredinom do kraja septembra.
Zabrinjavajući satelitski snimak: Otvorena voda samo 60 km od Severnog pola
Water was visible less than 40 miles from the North Pole on Aug. 29, 2026. | Credit: NASA Worldview
NASA-ina satelitska snimka iz alata Worldview prikazuje velike površine otvorene vode svega 37 milja (60 km) od Severnog pola, zabeležene 29. avgusta 2026. Snimak, koji je podelio blog Arctic News, jasno ilustruje koliko se Arktik menja pod uticajem klimatskih promena.
Šta snimak pokazuje
Satelitski snimak otkriva izražene mrlje otvorene vode u blizini centralnog Arktika, što znači da je more između ledenih flojeva u tom delu znatno razdvojeno. Iako pojedinačne slike ne dokazuju da je trenutna sezona gora od ranijih rekordnih godina, stručnjaci ističu da ovakvi prizori postaju češći zbog tanjenja i fragmentacije morskog leda.
Stručna objašnjenja
"Povremeno možemo videti otvorenu vodu i oko Severnog pola, ali mislim da nikada nije bila ovako rasprostranjena," napisala je Julienne Stroeve, profesorka polarnih posmatranja i modelovanja na University College London, u mejlu za Live Science.
Zachary Labe iz organizacije Climate Central objašnjava da je period kraja leta jedan od razloga ove pojave: morski led se prirodno razbija i fragmentišu, pa se između flojeva stvaraju veće površine otvorene vode. Lokalni vetrovi i okeanski tokovi mogu brzo da povuku flojeve jedne od drugih ili da ih naguraju, pa se razmaci mogu širiti ili zatvarati u roku od sati ili dana.
Promenljivost i širi uticaji
Trenutni obim morskog leda nije rekordno nizak, ali njegova raspršenost povećava promjenljivost satelitskih procena: promene vetra mogu naglo pomeriti i kompresovati led u manje ili veće pokrivače. Arktik se zagreva skoro četiri puta brže od globalnog proseka, pa su mnoge nekadaše oblasti sa debelim, trajnim ledom zamenjene mlađim i krhkijim flojevima.
Posledice većih površina otvorene vode su višestruke: uticaji na lokalnu klimu i okeanske uslove, poremećaji u morskim ekosistemima, kao i povećani rizici od obalne erozije i poplava za arktičke zajednice.
Šta očekivati u narednim nedeljama
Naučnici očekuju da će se morski led početi ponovo zaleđivati sredinom do kraja septembra, što može zatvoriti deo postojećih razmaka. Ipak, dugoročni trendovi tanjenja i fragmentacije leda čine Arktik sve promenljivijim i osetljivijim na kratkoročne vremenske ekstreme.
Izvor snimka: NASA Worldview. Prvi objavljivač: Arctic News. Citati izveštaji za Live Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
