Šest narvala opremljeno je satelitskim tagovima i između 2017. i 2020. prikupilo preko 2.000 merenja temperature, saliniteta i dubine u istočnom Grenlandu. Podaci pokazuju prodor tople atlantske vode duboko u fjordove, uključujući Scoresby Sound, što ubrzava topljenje glečera. Nalazi ukazuju na moguće posledice po AMOC i klimu Evrope, dok metoda predstavlja jeftiniju i često sigurniju alternativu ekspedicijama ledolomaca. Narvali su istovremeno ranjivi zbog klimatskih promena i verovatno će se povlačiti ka severu.
Kako su narvali postali 'naučni saradnici' u praćenju zagrevanja Arktika
This August 2017 photo provided by The Greenland Institute of Natural Resources shows a narwhal being tagged by scientists in Hjornedal, Scoresby Sound, Greenland (The Greenland Institute of Natural Resources)
Naučnici su opremili šest narvala satelitskim odašiljačima kako bi prikupili podatke iz teško dostupnih voda istočnog Grenlanda — i rezultati su iznenadili: životinje su pružile ključne informacije o prodoru tople atlantske vode i ubrzanom topljenju glečera.
Kako su narvali prikupljali podatke
U studiji objavljenoj u Science Advances, tim istraživača je između 2017. i 2020. opremio šest narvala satelitskim tagovima. Ti „nekonvencionalni saradnici“ prikupili su više od 2.000 merenja temperature i saliniteta, uz zabeležene dubine i pozicije, što je omogućilo da se proceni potencijalna gustina vode i njeno poreklo — atlantsko ili polarno.
"Koristili smo sasvim novu tehniku," rekao je Mads Peter Heide-Jorgensen iz Greenland Institute of Natural Resources. "Sa narvalima koji istražuju hladne dubine Arktika, možemo sedeti u kancelarijama dok podaci stižu."
Šta su pokazali podaci
Analiza je pokazala da topla atlantska voda dopire znatno dublje u fjordove nego što se ranije smatralo — uključujući otkrića atlantske vode pod glečerima u kompleksu fjordova Scoresby Sound, čak 350 km od obale. Takav prodor „atlantske“ vode doprinosi pojačanom topljenju glečera i menja stratifikaciju vode što može imati posledice na velike cirkulacione sisteme.
Globalni značaj: AMOC i klima Evrope
Slatka voda od topljenja glečera utiče na rad arktičkih morskih struja, uključujući Istočno-grenlandski tok (East Greenland Current), koji je važan za Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC). Promene u tim strujama mogu oslabiti transport toplote u severnim širinama i time povećati rizik od hladnijih evropskih zima u dugom roku.
Zašto su narvali posebno korisni
Za razliku od sondi i ledolomaca, narvali dostižu dubine preko 1.500 m i vraćaju se na iste lokacije, omogućavajući ponovljiva merenja tokom godina. Postavljanje tagova traje kratko (oko 20 minuta) i, prema autorima, tagovi kasnije otpadaju sami. Istraživači su čak narvalima dali nordijska imena poput Freya i Balder, ali životinje nisu „suautori“ — proces zahvatanja je stresan i životinje to rade "uz protest".
Ograničenja i etika
Iako metoda otvara nove mogućnosti za oceanografiju u teško pristupačnim regionima, autori ističu i etičke i bezbednosne aspekte: hvatanje divljih životinja treba raditi uz minimalan stres i strogu kontrolu, a narvali su istovremeno i žrtve klimatskih promena — njihove stanišne zone se smanjuju i očekuje se da će se povlačiti severnije.
Zaključak: Korišćenje narvala kao „živih sondi" pokazuje koliko inovativni pristupi mogu proširiti naše razumevanje Atlantifikacije Arktika i njenog uticaja na globalni klimatski sistem — ali i naglašava ranjivost ovih životinja u zagrevanju okruženja.
Pomozite nam da budemo bolji.
