Sentinel-1 satelit ESA zabeležio je 4. avgusta 2026. veliko odlamanje na Petermann glečeru: oko 29 kvadratnih milja (76 km²) plutajućeg leda se odvojilo. To je najozbiljniji gubitak plutajućeg leda na Petermannu od 2012. i jedno od najvećih arktičkih odlamanja otkako su zabeležena veća događanja 2020. godine. Naučnici ističu da dugoročno satelitsko praćenje pomaže u razumevanju uticaja klimatskih promena na dinamiku glečera i nivo mora.
Satelit Zabeležio Najveći Gubitak Plutajućeg Leda Na Petermann Glečeru U Više Od Decenije
ESA's Sentinel-1 mission captured remarkable imagery showing significant ice loss and calving at the Petermann Glacier. | Credit: ESA
Evropska svemirska agencija (ESA) putem misije Copernicus Sentinel-1 4. avgusta 2026. zabeležila je veliko odlamanje na Petermann glečeru u severozapadnom Grenlandu: plutajući „jezičak“ leda izgubio je približno 29 kvadratnih milja (oko 76 km²) leda.
Šta se dogodilo
Petermann povezuje ledenu ploču Grenlanda sa Arktičkim okeanom. Njegov poznati „jezičak“ leda je nekada bio dugačak oko 70 km i širok oko 15 km. Novi satelitski snimci pokazuju da se značajan deo tog plutajućeg leda odlomio — najdramatičniji gubitak plutajućeg sektora na ovom glečeru od 2012. godine.
Značaj i kontekst
Ovaj događaj se smatra i jednim od najvećih odlamanja leda u Arktiku otkako su zabeležena veća odlamanja 2020. godine. Satelitske misije poput Sentinel-1 omogućavaju kontinuirano praćenje i dokumentovanje ovakvih promena, što naučnicima daje podatke potrebne za razumevanje mehanizama odlamanja i šireg uticaja na polarne sisteme i nivo mora.
A moving image showing the ice calving in the Petermann glacier in August 2026. | Credit: ESA
"Satelitske misije poput Sentinel-1 obezbeđuju sistematska, dugoročna posmatranja potrebna za praćenje ovih promena, pomažući naučnicima da bolje razumeju procese koji pokreću odlamanje i širi uticaj na polarno okruženje, a u krajnjoj liniji i na sistem Zemlje u celini," rekao je Martin Wearing, stručnjak za Zemlju pri ESA.
Glacijolozi, uključujući Anna Crawford sa Univerziteta u Stirlingu, ističu da proučavanje arktičkih ledenih ostrva i odlamanja pomaže u prenošenju saznanja između polarnih regiona, te u boljem predviđanju kako takvi procesi utiču na dinamiku glečera, okeanske struje i porast nivoa mora.
Širi klimatski kontekst
Nije tajna da globalno zagrevanje i topliji okeani ubrzavaju gubitak morskog i priobalnog leda. Za poređenje, Antarktik je u poslednje tri decenije izgubio oko 5.000 kvadratnih milja (približno 12.950 km²) uzemljenog leda. Topliji okeani posebno doprinose eroziji plutajućih i plivajućih delova glečera, što može ubrzati otapanje i doprineti porastu nivoa mora.
Izvor slike i podataka: ESA Copernicus Sentinel-1.
Pomozite nam da budemo bolji.
