Ogroman deo Petermann glečera se odvojio iformirao ledeno ostrvo veličine Menhetna. Novo ostrvo je gotovo 500 stopa (≈152 m) debelo, a to je najveći gubitak plutajućeg leda u regionu od 2012. godine. Očekuje se da će se uskoro odvojiti još dva komada, što bi smanjilo glečer za oko 22%, dok NASA procenjuje godišnji gubitak leda u regionu na 150–180 gigatona.
Ogromno ledeno ostrvo veličine Menhetna odvojilo se od Petermann glečera na Grenlandu
PETERMANN GLACIER, GREENLAND - JULY 19, 2012: This is a satellite image of a massive iceberg calving from the Petermann Glacier in Greenland, collected on July 19, 2012.
Međunarodni tim istraživača sa University of Ottawa objavio je da se veliki deo Petermann glečera odlomio i formirao ledeno ostrvo veličine Menhetna u Njujorku. Prelomljeni deo glečera je dugačak više od 45 milja (~72 km), a novo ostrvo je gotovo 500 stopa (~152 m) debelo — što predstavlja najveći gubitak plutajućeg leda u tom području od 2012. godine.
Šta se dogodilo?
Satelitske snimke i analize pokazuju da je došlo do masivnog kalvinga (odlamanja) s Petermann glečera. Stručnjaci su praćenje promena na glečeru započeli još 2019. godine i već su godinama očekivali veće odlomljavanje. Prema procenama, uskoro se očekuje odvajanje još dva velika komada leda, što bi smanjilo veličinu glečera za približno 22%.
PETERMANN GLACIER, GREENLAND - JULY 19, 2012: This is a satellite image of a massive iceberg calving from the Petermann Glacier in Greenland, collected on July 19, 2012.
Zašto je ovo važno?
„Posmatranje i proučavanje delimičnih pukotina i odlomljavanja omogućava bolje razumevanje procesa koji oblikuju povlačenje glečera, uslove u okeanu i opasnosti od leda u polarnih regionima,“ navodi Odeljenje za geografiju Univerziteta u Otawi.
Prema podacima NASA-e, led u regionu prosečno se smanjuje za oko 150–180 gigatona godišnje (1 gigaton = 1 milijarda metričkih tona), što ukazuje na širok opseg gubitaka leda u Arktiku. Veliki komadi leda mogu da plove godinama i predstavljaju rizik za brodove, platforme i morske ekosisteme dok se kreću severnim morima.
Kako će se pratiti dalji razvoj?
Istraživači koriste satelitske snimke i druge metode daljinskog merenja da bi pratili dalja odvajanja i dinamiku glečera. Kontinuirana analiza pomaže naučnicima da bolje procene brzinu povlačenja glečera, uticaj na nivo mora i rizike po pomorsku bezbednost u promenljivim klimatskim uslovima.
Zaključak: Ovaj događaj je značajan indikator promena u arktičkim ledom i služi kao važna prilika za proučavanje procesa koji utiču na stabilnost glečera i bezbednost u polarnih oblasti.
Pomozite nam da budemo bolji.
