Venecuelinska Nacionalna skupština usvojila je zakon koji kažnjava podršku blokadama i pirateriji zatvorskim kaznama do 20 godina, nakon zaplene naftnih tankera od strane SAD. Venecuela i saveznici, uključujući Rusiju i Kinu, optužuju SAD za delovanje izvan međunarodnog prava, dok SAD ističu bezbednosne i kriminalne pretnje. Povećano američko vojno prisustvo i optužbe o nezakonitim udarima podgrejavaju napetosti, dok organizacije za ljudska prava upozoravaju na rastuću represiju u zemlji posle spornih izbora u julu 2024.
Venecuela Usvojila Zakon: Do 20 Godina Zatvora Za Podršku Blokadi I Pirateriji
Venezuelan President Nicolas Maduro, left, listens to Defence Minister Vladimir Padrino Lopez during a government-organised civilian-military march in Caracas on November 25, 2025 [Ariana Cubillos/AP Photo]
Venecuelinska Nacionalna skupština usvojila je zakon koji predviđa kazne do 20 godina zatvora za one koji podržavaju ili finansijski pomažu blokade i piratske akcije usmerene protiv zemlje. Zakon je donet u atmosferi pojačane tenzije nakon što su SAD zaplenile naftne tankere povezane s Venecuelom, što su vlasti u Karakasu označile kao akt piraterije.
Šta donosi zakon
Zakon kojim dominira vladajuća koalicija predviđa oštre kazne za pojedince i organizacije koje, prema tekstu akta, direktno ili indirektno podržavaju ekonomske blokade, finansiranje sankcija ili akcije koje podstiču privremeni prekid snabdevanja naftom i drugim ključnim resursima. Poslanik Giuseppe Alessandrello je prilikom predstavljanja zakona izjavio da je cilj "zaštita nacionalne ekonomije i sprečavanje erozije životnog standarda stanovništva".
Međunarodni kontekst i optužbe
Venecuelanske vlasti su uvođenje zakona povezale sa nedavnim američkim postupcima: raspoređivanjem vojnog kontingenta u regionu, zaplenama tankera i udarima na plovila koja je Vašington označio kao povezana sa krijumčarenjem droge. Legalnost pojedinih akcija, naročito zaplene na međunarodnim vodama, sporna je i predmet je međunarodnih polemika.
Samuel Moncada, venecuelanski ambasador u UN, izjavio je pred Savetom bezbednosti: "Suočavamo se sa silom koja deluje izvan međunarodnog prava, zahtevajući od Venecuelaca da napuste svoju zemlju i preda je".
Rusija i Kina javno su kritikovali postupke SAD. Ruski ambasador Vassily Nebenzia upozorio je da se stvara "model" primene sile koji bi u budućnosti mogao da se koristi i protiv drugih država u regionu. Sa druge strane, američki predstavnici tvrde da su mere usmerene protiv režima Nicolása Madura zbog, kako navode, njegove umešanosti u kriminalne i trgovinske mreže, posebno trgovinu drogom.
Praktične posledice i reakcije
Wall Street Journal je izvestio o premeštanju specijalnih i transportnih aviona sa trupama u region Kariba, dok je američki predsednik Donald Trump izjavio da je formirana najveća "armada" koju su imali u Južnoj Americi i najavio zadržavanje zaplenjene nafte i tankera. Venecuelanski zvaničnici ocenjuju da je cilj tih postupaka preuzimanje kontrole nad venecueljskim naftnim rezervama.
Prava i opozicija: Organizacije za ljudska prava upozoravaju da represija u Venecueli raste od spornih predsedničkih izbora u julu 2024. godine, kada je Maduro proglasio pobedu uprkos sumnjama u verodostojnost izbornog procesa. Opozicija i dalje osporava rezultate, a većina zapadnih država nije priznala njegovu pobedu.
Mogući uticaj: Novi zakon dodatno zaoštrava unutrašnji politički ambijent i pojačava međunarodne tenzije. Mogućnosti diplomatske deeskalacije zavise od daljih poteza velikih sila i reakcija regiona, posebno susednih latinskoameričkih država.
Pomozite nam da budemo bolji.
