Ko je zaista pobedio na izborima u Iraku? Novi parlament, proiranske frakcije i bitka za premijera

Bagdad — Novoizabrani irački parlament prvi put se sastaje u ponedeljak u atmosferi političke neizvesnosti dok zemlja pokušava da utvrdi ko će zasedati u zakonodavnom telu i ko će preuzeti formiranje nove vlade.

Glavno pitanje ostaje ko će biti premijer. Aktuelni premijer Mohammed Shia al‑Sudani suočen je sa ograničenjem ovlašćenja nakon što je Federalni vrhovni sud u novembru proglasio njegovu vladu privremenom. Iako je njegova nezavisna lista Reconstruction and Development Coalition (RDC) osvojila oko 46 od 329 mesta, sudska odluka ga je vratila pod uticaj Šijitskog koordinacionog okvira (Shia Coordination Framework — SCF).

Raspodela moći i novi akteri

SCF sada raspolaže približno 180 mandata, od kojih 80–90 pripada političkim snagama i oružanim frakcijama bliskim Iranu — mnoge od njih nalaze se pod američkim sankcijama. Za poređenje, iste frakcije su 2021. imale samo 17 mesta, što ukazuje na značajan pomak u parlamentarnom sastavu.

U al‑Sudanijevom bloku, 10 mesta pripisano je šefu Popularnih mobilizacionih snaga (PMF) Falehu al‑Fajjadu, a osam mesta Ministarstvu rada Ahmedu al‑Asadiju, koji je povezan sa brigadom Jund al‑Imam unutar PMF‑a. Povećana vidljivost i politički uticaj proiranskih, antizapadnih frakcija dodatno komplikuju formiranje vlade i odnose Bagdada sa Zapadom i susedima.

Međunarodni rizici i američki stav

Irački ministar spoljnih poslova Fuad Hussein je izjavio da su SAD jasno poručile iračkim liderima da neće prihvatiti ulazak predstavnika određenih naoružanih frakcija u vladu. Do sada je politika Vašingtona bila formalno „neangažovanje“ sa zvaničnicima tih frakcija, održavajući normalne veze sa ostalim članovima kabineta.

Mogućnosti reakcije SAD uključuju dodatne ciljne sankcije protiv pojedinaca, ali i radikalnije mere koje bi mogle da pogodе državni aparat — od sankcionisanja State Oil Marketing Organisation (SOMO) do ograničavanja pristupa rezervama u američkim Federalnim rezervama.

Mnogi od ključnih "kraljemakera" već su pod sankcijama, među njima lider PMF‑a Faleh al‑Fayyad, Qais al‑Khazali (Asaib Ahl al‑Haq) i Shibl al‑Zaidi (Khadamat).

Procedura formiranja vlasti i vremenska neizvesnost

Po običaju muhasasa, funkcija predsedavajućeg parlamenta pripada konsenzusnom sunitskom kandidatu, nakon čega parlament glasa za predsednika države (kurdski kandidat). Predsednik potom imenuje kandidata najvećeg šijitskog bloka da formira vladu. Iako Ustav predviđa rok od najviše 90 dana za formiranje izvršne vlasti, praksa pokazuje da se proces često produžava — 2021. je trajao više od 300 dana.

SCF sada mora da izbalansira izbore kandidata za premijera uz zadovoljavanje očekivanih interesa tradicionalnih šijitskih partija i jačih proiranskih frakcija koje su sada vidljivije u parlamentu. To može značajno produžiti pregovore i dovesti do složenih diplomatskih tenzija.

Uloga Irana i regionalni kontekst

Istorijski, Iran je bio ključan u postizanju konsenzusa među šijitskim frakcijama. Međutim, trenutno je Teheran oslabio usled ekonomskih sankcija, unutrašnjih problema i pogoršanog položaja njegovih regionalnih saveznika, pa njegova sposobnost da nametne rešenja u Bagdadu nije više toliko jasna kao ranije.

Zaključak: Irak ulazi u period političke nestabilnosti i diplomatskih izazova. Konačni ishod zavisi od sposobnosti SCF‑a da izabere prihvatljivog kandidata za premijera, i od reakcija međunarodnih partnera — posebno SAD i EU — na učestvovanje proiranskih frakcija u vladi.