SAD Uvode Nove Sankcije Protiv Tankera Koji Prevoze Venecuelansku Naftu — Pritisak Na Madurov Režim Raste

Ministarstvo finansija SAD (Department of the Treasury) objavilo je novu rundu sankcija usmerenih na venecuelanski naftni sektor, u okviru pojačane kampanje pritiska administracije predsednika Donalda Trumpa. Sankcije koje su najavljene u sredu ciljaju četiri kompanije i njihove tankere za koje SAD tvrde da pomažu režimu predsednika Nicolása Madura da zaobiđe postojeće mere i obezbeđuje mu prihode.

U obaveštenju Ministarstva finansija navodi se da su među dotičnim brodovima Nord Star, Rosalind, Valiant i Della, te da ta "senka flota" olakšava aktivnosti koje podležu sankcijama i generiše prihode za, kako se navodi, "narko-teroristički" režim.

"Madurov režim sve više zavisi od senke flote svetskih brodova koja olakšava aktivnosti podložne sankcijama, uključujući izbegavanje sankcija, i obezbeđuje prihode za njegove destabilizujuće operacije," navodi Ministarstvo finansija.

Sekretar Ministarstva finansija, Scott Bessent, citiran je porukom: „Predsednik Trump je jasan: Nećemo dozvoliti da se nelegitimni Madurov režim obogati izvozem nafte dok preplavljuje SAD smrtonosnim drogama.“ Zvaničnici kažu da će se sankcije kombinovati sa drugim merama pritiska, uključujući i pojačane pomorske i vojne operacije u regionu.

Dosadašnje mere i optužbe

Sankcije su usledile dan nakon novih kazni protiv druge venecuelanske kompanije koju Vašington optužuje da je sastavljala dronove dizajnirane u Iranu. U poslednjih nekoliko meseci administracija je u različitim saopštenjima kao razloge zaoštravanja politike navodila migraciju, osporenu izboru 2024. godine i borbu protiv trgovine narkoticima — iako eksperti ističu da Venecuela nije glavni izvor opioida kao što je fentanil.

U decembru su SAD zaplenile prvi tanker, Skipper, a zatim i drugi, dok se američka vojska, prema izveštajima, nalazi u potrazi za trećim tankera. Istovremeno su se pojačale i vojne aktivnosti u Karipskom moru, uključujući napade na brodove koje SAD označavaju kao umešane u krijumčarenje droge.

Grupe za ljudska prava su kritikovali neke od napada, navodeći da su izvedeni van međunarodnih pravnih okvira; medijski izveštaji govore da je u bombardovanjima više od 100 ljudi izgubilo život. Takođe se izveštavalo da je američki udar na pristanišnu zonu u Venecueli, koji je predsednik Trump najavio, verovatno izveo CIA — iako administracija nije zvanično potvrdila tu informaciju.

Kontroverze i političke tvrdnje

Neki zvaničnici iz administracije dodatno su podgrejali kontroverzu tvrdnjama da su SAD nekada "stvorile" venecuelansku naftnu industriju i da su američka imovina i bogatstvo oštećeni nacionalizacijom iz 1970-ih i daljim eksproprijacijama tokom vladavine Huga Cháveza. Kritičari upozoravaju da intenzivan pritisak može smanjiti regionalnu stabilnost i da se delimično vode i geostrateški interesi oko pristupa naftnim resursima.

Uprkos pritiscima, jedna velika američka kompanija, Chevron, i dalje posluje u Venecueli, što ilustruje kompleksnost ekonomskih i političkih veza između SAD i Caracasa.

Moguće posledice

Najnovije sankcije i prateće vojne aktivnosti mogu dodatno zaoštriti odnose između SAD i Venecuele, uticati na regionalnu bezbednost i dopreti do promena na međunarodnim tržištima energije. Za zemlje i kompanije koje zavise od stabilnosti snabdevanja energentima, nastavak eskalacije nosi rizike i mogućnost dodatnih poremećaja u snabdevanju.

Napomena: U tekstu su citirane izjave i optužbe koje dolaze iz zvaničnih saopštenja američke administracije i medijskih izveštaja; nezavisna verifikacija svih tvrdnji može varirati i zavisi od dodatnih izvora.