Mali i Burkina Faso uvele su potpune zabrane viza za državljane SAD kao recipročan odgovor na američke restrikcije koje sada pogađaju 39 zemalja. SAD navode bezbednosne razloge: loše procedure provere, lošu razmenu informacija, visoke stope prekoračenja viza i prisustvo terorističkih grupa. Mere su deo šireg pogoršanja trgovinskih i bezbednosnih odnosa, uključujući istekao AGOA, smanjenje pomoći i pojačane vojne akcije protiv ekstremističkih grupa.
Mali i Burkina Faso Uzvraćaju: Potpuna Zabrana Viza Za Državljane SAD
Burkina Faso President Ibrahim Traoré, second from left, walks alongside Malian President Assimi Goïta during an Alliance of Sahel States summit on security and development in Bamako, Mali, on December 23, 2025 [Handout/Mali government information centre via AP]
Mali i Burkina Faso saopštili su da uvode potpune zabrane izdavanja viza državljanima Sjedinjenih Američkih Država kao recipročan odgovor na američku uredbu kojom su novembra i decembra proširene zabrane ulaska i izdavanja viza za državljane 39 zemalja.
Obe zapadnoafričke države, kojima upravljaju vojne uprave, navele su princip reciprociteta kao razlog mere. „U skladu sa principom reciprociteta, Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje obaveštava domaću i međunarodnu javnost da Vlada Republike Mali sa trenutnim učinkom primenjuje iste uslove i zahteve prema državljanima SAD kao i one koje su nametnute malijskim građanima“, navodi se u zvaničnom saopštenju Malija. Slično je izjavio i ministar spoljnih poslova Burkine Faso.
Šta je SAD naveo kao razloge za zabrane?
Direktiva Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD, izdana 16. decembra, proširila je potpune zabrane na nekoliko država, a kao zvanične razloge američka administracija navodi:
„Nedovoljnu sposobnost za bezbednosne provere i utvrđivanje identiteta, lošu praksu razmene obaveštajnih podataka, visoke stope zadržavanja preko vize i odbijanje da prime vraćene deportovane državljane.“
U uredbi se takođe navodi procena o prisustvu ili uticaju terorističkih grupa u pojedinim državama. Putnici sa putnim dokumentima izdatim od strane Palestinske uprave takođe su navedeni među onima kojima je zabranjen ulazak u SAD.
Recipročni koraci u regionu
Niger je, u sličnom potezu, tokom prošlog vikenda zabranio ulazak američkim državljanima. Čad je 6. juna prestao da izdaje vize američkim državljanima, uz izuzetak za zvaničnike SAD; vize izdate pre 9. juna ostale su važeće. Sve tri zemlje — Mali, Burkina Faso i Niger — formirale su u julu 2024. Alijansu Sahelških Država (Alliance of Sahel States) radi koordinacije bezbednosnih i trgovinskih interesa.
Širi kontekst: trgovina, bezbednost i humanitarni efekti
Ove mere deo su šireg pogoršanja odnosa između SAD i mnogih afričkih država tokom perioda o kojem izveštaj govori. Dodatne promene uključuju istekao preferencijalni trgovinski režim AGOA (African Growth and Opportunity Act) u septembru, nedostatak produženja i prelazak na tarifni režim koji povećava troškove izvoza za afričke zemlje.
US President Donald Trump, right, meets South African President Cyril Ramaphosa in the Oval Office of the White House on May 21, 2025 [Evan Vucci/AP]
Prema Centrima za strateške i međunarodne studije (CSIS), AGOA je od 2000. stvorio približno 300.000 direktnih radnih mesta i indirektno podržao dodatnih oko 1,2 miliona radnih mesta u Africi. Ipak, nakon isteka programa, afrički izvoznici suočavaju se sa većim carinama.
Izvesne promene u američkoj politici uključuju i navodno gašenje USAID-a početkom 2025. i smanjenje milijardi dolara pomoći, što su humanitarne organizacije povezale sa rastom nestašica lekova i gladi u regionima kao što su severna Nigerija, Somalija i severoistočna Kenija. Takođe su prijavljeni poremećaji u programima za suzbijanje HIV-a i porast malarije u nekim oblastima.
Bezbednosne operacije i geopolitički interesi
SAD su intenzivirale iz vazdušne i druge vojne napade ciljajući grupe povezane sa al-Kaidom i ISIL-om u državama kao što su Somalija i Nigerija. Istovremeno, američka administracija je pokazala interes za pristup kritičnim mineralima u Demokratskoj Republici Kongo i Ruandi, što je dovelo do diplomatskih pregovora i sporazuma o pristupu resursima.
Koje države su pogođene?
Prema think-tanku Council on Foreign Relations, državljani 39 zemalja podložni su potpunim ili delimičnim ograničenjima ulaska u SAD. Među državama za koje su uvedene potpune zabrane navedene su: Afganistan, Burkina Faso, Čad, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Haiti, Iran, Laos, Libija, Mali, Mjanmar, Niger, Republika Kongo, Sijera Leone, Somalija, Južni Sudan, Sudan, Sirija i Jemen, kao i nosioci dokumenata Palestinske uprave.
Države sa delimičnim ograničenjima uključuju, između ostalih: Angolu, Benin, Gambiju, Obalu Bjelokosti, Nigeriju, Senegal, Tanzaniju, Togo, Venecuelu, Zambiju i Zimbabve.
Za kraj
Odluke o ukidanju viza i uzvratne mere pokazuju rastuće tenzije u odnosima SAD–Afrika, sa direktnim posledicama po mobilnost ljudi, trgovinu i humanitarnu pomoć. Regionalne vlade i međunarodne organizacije prate situaciju zbog mogućeg daljeg pogoršanja ekonomskih i bezbednosnih uslova u pogođenim zemljama.
Pomozite nam da budemo bolji.
