Nova 3D analiza kostiju sugeriše da je Sahelanthropus tchadensis (Toumai), otkriven 2001. u Čadu, mogao hodati na dve noge pre oko 7 miliona godina. Istraživači sa NYU identifikovali su tri ključne osobine koje podržavaju bipedalizam: uvrtanje femura, razvijeni glutealni mišići i prisustvo femoralnog tuberkula. Autori ističu da je vrsta verovatno kombinovala uspravno kretanje po zemlji sa zadržanim sposobnostima za penjanje u krošnjama. Rad je objavljen u časopisu Science Advances.
Iznenađujuće Ljudsko: 'Toumai' (Sahelanthropus) Mogao Je Hodati Na Dve Noge
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Kontroverzni hominid Sahelanthropus tchadensis, poznat kao Toumai i star oko 7 miliona godina, možda je ipak mogao da hoda uspravno, ukazuje nova analiza fosilizovanih kostiju. Fosili otkriveni 2001. godine u Čadu dugo su predmet naučnih rasprava o tome da li su pripadali ranoj grani ljudske loze ili pak udaljenijem rođaku.
Ključna rasprava tiče se načina kretanja: da li je Toumai bio habitualni biped — koji se stalno kreće na dve noge — ili je uglavnom koristio ruke pri kretanju, kao današnje velike majmune.
Istraživači sa New York University predvođeni Scottom Williamsom objavili su rezultate 3D geometrijske analize kostiju ruku i nogu u poređenju sa skeletima živih i izumrlih vrsta. Tim navodi tri morfološka znaka koja podržavaju hipotezu o bipedalnom kretanju.
Tri ključna nalaza
1. Uvrtanje butne kosti (femura) — izmene u torziji femura mogu pomoći da noge budu usmerene napred, što olakšava efikasno hodanje.
2. Razvijeni glutealni mišići — indikacije o jakim zadnjim mišićima ukazuju na sposobnost stabilizacije karlice tokom uspravnog hoda.
3. Femoralni tuberkul — mesto privezivanja snažnog ligamenta koji povezuje karlicu i butnu kost. Autori navode da je ova struktura do sada prepoznata uglavnom kod hominina i smatraju je naročito važnim pokazateljem sposobnosti za bipedalno kretanje.
"Naša analiza ovih fosila pruža direktne dokaze da je Sahelanthropus tchadensis mogao hodati na dve noge, što pokazuje da se bipedalizam razvio rano u našoj lozi i da je potekao od pretka koji je najviše podsećao na današnje šimpanze i bonobe," kaže Scott Williams, antropolog sa New York University.
Ipak, autori naglašavaju da Toumai verovatno nije u potpunosti napustio život u krošnjama: biološki pokazatelji sugerišu mozaik ponašanja — sposobnost za efikasno kretanje po zemlji u kombinaciji sa zadržanim adaptacijama za penjanje i boravak na drveću.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, dodatno komplikuje sliku ranih faza ljudske evolucije. Dok deo naučne zajednice pozdravlja rezultate kao snažan dokaz ranog bipedalizma, drugi podsećaju da sama morfologija ne mora jednoznačno da potvrdi ponašanje i da su potrebna dalja ispitivanja drugih delova skeleta i konteksta fosila.
Ukratko, novi podaci podržavaju ideju da su rani članovi naše loze mogli da kombinuju hodanje po zemlji i aktivnost u krošnjama, što ukazuje na složen, postepen razvoj ljudskih karakteristika.
Pomozite nam da budemo bolji.
