Rusija 2025. Osvaja Najviše Teritorije Od 2022.: Više Od 5.600 km², dok Kijev Pokreće Diplomatiju

Analiza AFP-a, zasnovana na podacima Instituta za proučavanje rata (ISW) i Critical Threats Project, pokazuje da su teritorijalni dobici Rusije u Ukrajini u 2025. bili najveći od početka pune invazije 2022. godine. Ruske snage su, prema toj analizi, zauzele više od 5.600 km² ukrajinske teritorije tokom prošle godine, što je više nego ukupno u prethodne dve godine, ali daleko manje od oko 60.000 km² koje je Moskva osvojila 2022.

Diplomatski napori i pregovori

Kijev je organizovao sastanak savetnika za bezbednost na kojem je trebalo da učestvuje oko 15 zemalja, kao i predstavnici Evropske unije i NATO — dok je američka delegacija najavljena preko video linka. Ti razgovori predhode samitu lidera "koalicije voljnih" planiranom za narednu nedelju u Francuskoj, u okviru intenzivnog diplomatskog zamaha kako bi se pronašlo rešenje za skoro četvorogodišnji rat.

U novogodišnjem obraćanju, predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je američki posredovan mirovni sporazum "90 procenata" spreman, ali je naglasio da pitanje teritorija ostaje nerešeno.

Napadi, žrtve i evakuacije

Moskva je nastavila vazdušne i raketne udare po ukrajinskim gradovima. Najnoviji napad pogodio je stambenu zonu Harkova, gde su delovi višespratnica pretvoreni u zapaljene ruševine; lokalne vlasti su saopštile da je u napadu poginulo trogodišnje dete, dok je najmanje 19 ljudi ranjeno. Zelenski je napad osudio kao "skandalozan", a rusko Ministarstvo odbrane je demantovalo odgovornost, izjavivši da nisu planirani ili izvedeni udari unutar gradskih granica Harkova.

U znak upozorenja na rizike po civile, ukrajinske vlasti naredile su evakuaciju više od 3.000 dece i njihovih roditelja iz 44 naselja na prvoj liniji u Zaporoškoj i Dnjipropetrovskoj oblasti, gde ruske trupe napreduju. Ministar za obnovu Oleksiy Kuleba rekao je da je od 1. juna evakuisano više od 150.000 ljudi iz područja bližih frontu.

U četvrtak je Rusija, sa svoje strane, optužila Kijev za napad na hotel i kafić u južnim, pod ruskom kontrolom, oblastima u kome je po zvaničnim ruskim izvorima poginulo 28 ljudi; Kijev je odgovorio da je meta bila vojna skupština zatvorena za civile. AFP nije mogao nezavisno da potvrdi nijednu od tvrdnji.

Promene u ukrajinskoj administraciji

Predsednik Zelenski je imenovao šefa vojne obaveštajne službe Kyryla Budanova za svog novog glavnog savetnika, nakon ostavke prethodnog šefa kabineta Andriyja Yermaka, koji je podneo ostavku u novembru nakon policijske racije u okviru antikorupcijske istrage. Budanov uživa veliku reputaciju u Ukrajini i povezivan je sa nizom odvažnih operacija protiv ruskih snaga.

Zelenski je takođe najavio nameru da izvrši kadrovske promene na čelu Ministarstva odbrane — najavivši kandidaturu Mykhaila Fedorova (trenutnog ministra digitalne transformacije) za važnu funkciju u kontekstu reforme i bolje koordinacije, uz napomenu da je Fedorov aktivan u pitanjima dronova i digitalizacije državnih procesa. (Napomena uredništva: u izvornoj verziji članka spominjanje imena ministra odbrane i tačan status može biti neprecizno; uredništvo je uklonilo netačne navode kako bi se izbegla dezinformacija.)

Širi kontekst

Rusija je u februaru 2022. pokrenula ono što je nazvala "specijalnom vojnom operacijom", tvrdnjom da želi sprečiti širenje NATO-a — tvrdnje koje je Kijev i veliki deo međunarodne zajednice odbacili kao neosnovane. Od tada su se sukobi i napadi na civilne ciljeve nastavili, a front je ostao dinamičan s obe strane.

Napomena: AFP analiza i izjave ukrajinskih i ruskih zvaničnika navedene u članku predstavljaju izvore informacija; u nekim slučajevima AFP nije nezavisno mogao da potvrdi sve tvrdnje iz sukobljenih izvora.