Obalska straža SAD obustavila je trodnevnu potragu za preživelima u istočnom Pacifiku nakon više američkih udara na čamce koje vojska optužuje za krijumčarenje droga. Potraga je vođena oko 400 nautičkih milja (oko 740 km) jugozapadno od granice Meksiko/Gvatemala i trajala je više od 65 sati bez pronalaska preživelih. Vojska tvrdi da su u poslednjim napadima poginule najmanje pet osoba, dok administracija navodi ukupno 33 udara i najmanje 115 poginulih od početka septembra. Humanitarne i pravne organizacije kritikuju akcije kao potencijalno kršenje međunarodnog prava.
Obalska straža SAD obustavila potragu za preživelima nakon američkih udara na čamce u istočnom Pacifiku
A US Coast Guard ship is docked at Coast Guard Base San Juan, on December 31, 2025, in San Juan, Puerto Rico [Miguel J Rodriguez Carrillo/AFP]
Obalska straža Sjedinjenih Država saopštila je da je obustavila trodnevnu potragu za preživelima u istočnom delu Pacifika, nekoliko dana nakon što je američka vojska prijavila nove udare na čamce za koje tvrdi da su se bavili krijumčarenjem narkotika.
U izjavi objavljenoj na zvaničnoj veb-stranici u petak, Obalska straža navodi da je potraga trajala više od 65 sati i bila usmerena na područje „približno 400 nautičkih milja (oko 740 km) jugozapadno od granice Meksiko/Gvatemala”, ali da tokom operacije nisu zabeleženi izveštaji o preživelima.
Prema izveštaju američke Južne komande (US Southern Command), u utorak su pogođena tri čamca koja su putovala u konvoju u istočnom Pacifiku. Vojska tvrdi da su tri osobe poginule na jednom od čamaca, dok su se putnici na drugim brodovima bacili u more i „odmakli se pre nego što su prateći napadi potopili njihove plovila”. U naknadnom napadu, navodi vojska, još dve osobe su poginule; lokacija te operacije nije precizirana.
Američke vlasti kažu da su ciljana plovila bila umešana u krijumčarenje droge, ali do sada nisu predstavili javne dokaze koji bi to potvrdili. Administracija predsednika Donalda Trumpa navodi da su napadi deo šire kampanje i navodi ukupno 33 poznata udara na plovila i najmanje 115 poginulih od početka septembra.
Obalska straža je rekla da je mornarici i drugim civilnim brodovima u regionu uputila obaveštenje, a da je iz Kalifornije poslat avion u potragu pošto u neposrednoj blizini nije bilo ratnih brodova američke mornarice.
Posmatrači za ljudska prava i stručnjaci za međunarodno pravo upozorili su da udari na civilna plovila bez sudskog postupka mogu predstavljati ekstradžudijalna pogubljenja i kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Kontroverza je dodatno porasla nakon slučaja početkom septembra, kada je usledio naknadni napad u Karipskom moru koji je, po izveštajima, mogao da ubije preživele prvog udara — akcija zbog koje su kritikovani postupci i pravila angažovanja vojske.
Postoje i dokumentovani slučajevi preživelih: krajem oktobra meksička mornarica prekinula je potragu nakon četiri dana, dok su dvojica preživelih iz udara na podmornicu u Karipskom moru iste nedelje spašeni i prebačeni u svoje zemlje, Ekvador i Kolumbiju. Ekvadorske vlasti su kasnije pustile jednog pritvorenog muškarca zbog nedostatka dokaza o krivičnom delu.
Napadi američkih snaga uglavnom su usmereni na vode oko Venecuele — zemlje koja se suočava sa pojačanim američkim sankcijama i većim prisustvom američkih vojnih snaga u regionu. Venecuelanski predsednik Nicolás Maduro optužuje SAD da pokušavaju da svrgnu njegovu vladu i preuzmu naftne rezerve, dok je u javnim izjavama takođe izrazio spremnost na pregovore o zajedničkoj borbi protiv trgovine drogom.
Napomena: Opisani navodi potiču iz saopštenja američkih vojnih i obalskih vlasti; pitanja o legitimnosti napada i prisustvu dokaza ostaju predmet međunarodne kritike i istraga.
Pomozite nam da budemo bolji.
