Astronomi su pomoću Hubble teleskopa i zemaljskih opservatorija posmatrali Betelgez skoro osam godina i našli dokaze da nevidljiva prateća zvezda, nazvana Siwarha, stvara talase u njenoj atmosferi. Pratilac izgleda prolazi ispred Betelgeza otprilike na svakih šest godina, što može objasniti dramatično zatamnjivanje iz 2020. godine. Nalazi su predstavljeni na sastanku American Astronomical Society, a rad će biti objavljen u Astrophysical Journal.
Otkriven Mogući Razlog Misterioznog Zatamnjivanja Betelgeza
Astronomi su možda konačno razrešili jednu od najspektakularnijih zagonetki noćnog neba: zašto Betelgez, masivna zvezda u sazvežđu Oriona, povremeno znatno zatamni i zatim se ponovo razvedri.
Koristeći podatke sa Hubble svemirskog teleskopa i nekoliko zemaljskih opservatorija, tim naučnika posmatrao je Betelgez gotovo osam godina. U obrascima svetlosti zvezde uočeni su efekti koji ukazuju na to da kroz njenu atmosferu prolazi talas — tzv. "wake" — koji izaziva privremeno prigušenje sjaja.
„Malo je kao kada čamac prolazi kroz vodu. Pratilac stvara talas u atmosferi Betelgeza koji možemo da vidimo u podacima,“ rekao je Andrea Dupree sa Centra za astrofiziku Harvard & Smithsonian, glavni autor preprint rada koji će biti objavljen u Astrophysical Journal.
Prema nalazima, nevidljivi pratilac, nazvan Siwarha, prolazi ispred vidnog diska Betelgeza otprilike na svakih šest godina, ostavljajući za sobom talas u rasprostranjenoj atmosferi zvezde. Taj prolaz može privremeno da smanji količinu svetlosti koja dopire do posmatrača, što bi objasnilo dramatično zatamnjivanje primećeno 2020. godine.
Uprkos sadržanim spekulacijama da je Betelgez blizu da eksplodira kao supernova, većina astronoma nije smatrala da je takav događaj neposredan — umesto toga, ovo otkriće upućuje na mehanizme interakcije pratilaca i masivnih zvezda koji dovode do promena sjaja i gubitka mase.
Naučnici su ranije modelima predvideli postojanje prateće zvezde, ali su nedostajali direktniji dokazi. Ako se nalazi potvrde dodatnim posmatranjima, to će omogućiti detaljnije praćenje kako džinovske zvezde menjaju oblik, ispuštaju materiju i na kraju završavaju svoje evolucije kao supernove.
Rad je predstavljen na godišnjem sastanku American Astronomical Society, a detalji nalaza biće objavljeni u Astrophysical Journal. Dalja posmatranja i analiza pomoći će da se potvrdi periodičnost prolaza pratilca i tačan uticaj na svetlost Betelgeza.
Pomozite nam da budemo bolji.
