Tim pod vođstvom Subo Donga uočio je slobodno lutajuću planetu koristeći kombinaciju zemaljskih teleskopa i satelita Gaia. Primenom gravitacionog mikrolensing efekta i merenjem vremenske razlike u dolasku svetlosti do Zemlje i svemirskog teleskopa, utvrđeno je da je objekat približne mase Saturna i udaljen oko 10.000 svetlosnih godina. Iako postoji jaka indicija da je planeta nastala u protoplanetarnom disku i potom izbačena, nije isključeno da se radi o vrlo širokoj orbiti oko neke zvezde.
Slobodna planeta praćena iz svemira i sa Zemlje — masa slična Saturnu, udaljena oko 10.000 svetlosnih godina
Telescopes helped researchers track the planet. Britta Pedersen/dpa
Naučnici pomno prate nedavno otkrivenu slobodno lutajuću planetu i uspešno određuju njenu masu i pravac kretanja zahvaljujući kombinaciji posmatranja sa Zemlje i u svemiru.
Objekat je uočen istovremeno iz dve perspektive zahvaljujući timu kojim rukovodi Subo Dong sa Univerziteta u Pekingu. Astronomi su upotrebili nekoliko zemaljskih teleskopa zajedno sa posmatranjima sa svemirske opservatorije kako bi dobili nove podatke o tom telu.
Satelit i teleskopi na Zemlji omogućili rešenje
Slobodno lutajuće planete su teške za posmatranje jer ne zrače sopstvenom svetlošću i ne nalaze se u orbiti oko zvezde. One se detektuju kada, prolazeći ispred udaljene zvezde, svojom gravitacijom saviju i pojačaju svetlost te zvezde — fenomen poznat kao gravitaciono mikrolensing.
Sam mikrolensing često ne dozvoljava tačno određivanje mase i udaljenosti. Tim Subo Donga prevazišao je ovo ograničenje kombinovanjem podataka sa satelita Gaia (koji se nalazi na oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje) i niza teleskopa na površini. Mala vremenska razlika u trenutku kada svetlost prolazi do Zemlje i do svemirskog teleskopa — efekt sličan paralaksi — omogućila je istraživačima da znatno preciznije izračunaju svojstva objekta.
Masa i udaljenost
Prema autorskom timu, planeta ima približnu masu Saturna i nalazi se na udaljenosti od oko 10.000 svetlosnih godina. Istraživači smatraju da je ovo telo verovatno nastalo u standardnom protoplanetarnom disku i kasnije izbačeno usled dinamičkih interakcija, umesto da je formirano izolovano u međuzvezdanom prostoru.
Međutim, naučnici napominju da još nije potpuno isključeno da se objekat ne nalazi na veoma širokoj, slabo vezanoj orbiti oko neke zvezde — stoga pitanje da li je zaista "slobodna" planeta još nije konačno rešeno.
Šta dalje?
Do danas je otkriveno na hiljade egzoplaneta koje kruže oko zvezda, dok je poznatih slobodno lutajućih planeta znatno manje. To bi se moglo promeniti dolaskom infracrvenog svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman (NGRST), planiranog za lansiranje 2027. godine, koji bi mogao otkriti mnogo više takvih objekata.
Planeta još nema ime i identifikovana je po tehničkoj oznaci KMT-2024-BLG-0792/OGLE-2024-BLG-0516. Rad tima objavljen je u časopisu Science, a među komentarima stručnjaka, Gavin Coleman sa Queen Mary University of London ističe koliko je ovakvo otkriće retko i vredno zbog tehničkih izazova u posmatranju.
Pomozite nam da budemo bolji.
