Studija snimanja neuronske aktivnosti kod rhesus makaka pokazuje da i medijalni i lateralni korteks učestvuju u stvaranju facijalnih ekspresija, obarajući jednostavnu podelu na spontano i voljno. Lateralni korteks radi brzo (milisekunde) i koordinira brze pokrete lica, dok medijalni korteks deluje sporije i prati kontekstualne promene. Pošto neuronska aktivnost prethodi vidljivim pokretima, autori i komentatori razmatraju da li majmuni namerno planiraju izraze kao alat društvenog uticaja.
Da li majmuni namerno prave izraze lica? Nova studija otkriva kako mozak planira mimiku
Macaques’ threatening grins and friendly lip-smacks may be partially intentional.
Facijalne ekspresije su ključni deo društvene komunikacije, ali naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako mozak proizvodi mimiku. Dugogodišnja teorija smatrala je da je ono što vidimo na licu uglavnom automatski, iskren odraz unutrašnjih emocija — ali ta ideja ne objašnjava situacije kada namerno prilagođavamo izraz: nasmešimo se iz pristojnosti ili sakrijemo osmeh u važnom trenutku.
Da bi razjasnili neuralne osnove facijalnih ekspresija, istraživači su proučavali rhesus makake (Macaca mulatta), primate sa mišićnom i neuroanatomski sličnom građom lica ljudskoj. U laboratoriji su beležili neuronsku aktivnost dok su životinje komunicirale međusobno, ali i dok su reagovale na digitalne avatare i video zapise drugih makaka. Rezultati, objavljeni u časopisu Science, bili su iznenađujući: različiti izrazi — od pretnji do prijateljskog "lip‑smacking" (klapanja usnama) — angažovali su i medijalni i lateralni korteks.
Do sada se dugo verovalo da medijalni i lateralni korteks rade odvojeno: medijalni za spontane, emotivne izraze, a lateralni za voljne, kontrolisane pokrete. "Naše istraživanje to uopšte nije potvrdilo", kaže suautorka dr Geena Ianni, resident neurolog pri University of Pennsylvania.
"Pokazalo je da sve regije učestvuju u proizvodnji svih vrsta facijalnih ekspresija."
Autori su otkrili i ritamsku razliku: lateralni korteks menjа aktivnost veoma brzo — u milisekundama — što omogućava koordinaciju brzih mimikričkih promena potrebnih za tečnu društvenu interakciju. Nasuprot tome, medijalni korteks radi sporije, što mu može omogućiti praćenje kontekstualnih, sporije promenljivih faktora (na primer: da li je alfa mužjak prestao da preti?).
Važno je i to što su obrasci neuronske aktivnosti u obe regije često vidljivi pre nego što nastanu sami pokreti lica — što sugeriše da mozak priprema izraze unapred, a ne da ih samo refleksno prikazuje.
Ovo otvara pitanje namerne kontrole: da li makaki planiraju svoje izraze lica radi socijalne koristi? U komentaru uz studiju, evolutivne psihologinje Bridget Waller i Jamie Whitehouse sugerišu da bi facijalne ekspresije, ako imaju voljni element, mogle funkcionisati kao "alat za društveni uticaj" — sredstvo kojim jedinke manipulišu društvenim ishodima.
Alan Fridlund, socijalni i evolutivni psiholog sa University of California, Santa Barbara, upozorava da laboratorijske situacije ne mogu u potpunosti da odraze kompleksnost komunikacije u prirodi, pa bi buduća istraživanja u slobodnom okruženju makaka bila vredna dopuna. Ipak, po njegovim rečima, nova studija "nam daje mnogo više detalja o tome kako možemo ispitivati neurologiju facijalnih prikaza."
Zaključak: facijalne ekspresije verovatno nastaju iz složene interakcije emocije i kognicije, uz učešće više moždanih regija i različitih vremenskih skala. To menja jednostavne podele na 'spontano' naspram 'voljnog' i otvara put za nova istraživanja o nameri i socijalnoj funkciji mimike.
Pomozite nam da budemo bolji.
