Raketa Oreshnik pogodila je infrastrukturni cilj u regionu Lavova, oko 70 km od granice sa EU. Kremlj tvrdi da je udar bio odgovor na navodni napad dronom na Putinovu rezidenciju; Ukrajina to negira. Zapadne zemlje ocenjuju upotrebu rakete kao eskalatornu, dok analitičari smatraju da je to pretežno psihološki i politički manevar, a ne isključivo vojni pogodak.
„Nezadovoljan“ Putin: Raketa Oreshnik pogodila cilj kod Lavova — poruka Zapadu i upozorenje Evropi
Belarusian President Alexander Lukashenko said a Russian nuclear-capable missile known as the 'Oreshnik' had been deployed in Belarus (Handout)(Handout/Russian Defence Ministry/AFP)
Ruska raketa Oreshnik pogodila je infrastrukturni objekat u regionu Lavova, na oko 70 kilometara od granice sa Evropskom unijom, što analitičari tumače kao namernu poruku zapadnim saveznicima i pokušaj zastrašivanja, navodi se u izveštajima.
Moskva je saopštila da je udar bio odgovor na navodni dronski napad na rezidenciju predsednika Vladimira Putina u decembru. Ukrajina je demantovala da je ciljala Putinovu rezidenciju. Incident se dogodio nekoliko dana nakon što su evropski i američki pregovarači predstavili plan mirovne misije posle rata.
O oružju: Kremlj opisuje Oreshnik kao „najsavremeniju“ raketu koja leti hipersoničnim brzinama i može nositi nuklearno punjenje. Zapadni odbrambeni analitičari međutim ističu da raketa verovatno nije hipersonična u smislu u kojem se to često navodi i napominju da IRBM klase mogu biti presretnute. Veruje se da je ovo tek drugi poznati slučaj borbene upotrebe Oreshnika (prvi je bio pogodak na Dnipro 2024.).
Kako to tumače analitičari
Cyrille Bret iz pariškog Instituta Montaigne ocenio je za AFP da je izbor ovog oružja više komunikacioni postupak prema Zapadu nego neophodan taktički potez: „Bez sumnje bi mogli postići iste operativne efekte i bez ove rakete.“ Etienne Marcuz iz Fondacije za strateška istraživanja ističe da je cilj udara bio bliže granicama EU i da je efekat pretežno psihološki.
Mick Ryan, penzionisani general-major i analitičar, opisao je upotrebu Oreshnika kao „psihološko oružje“ kojim Putin vodi kognitivnu borbu protiv Ukrajine i Zapada. Timothy Ash ukazuje da je Oreshnik skup za upotrebu i da njegova upotreba u Ukrajini više podseća na PR potez nego na ekonomski opravdan vojni manever.
Reakcije i posledice
Vođe Britanije, Francuske i Nemačke prozvali su upotrebu rakete „eskalatornom i neprihvatljivom“. Portparolka britanske vlade prenela je izjavu premijera Keira Starmera da Rusija koristi "izmišljene optužbe da opravda napad". Gradonačelnik Lavova, Andrij Sadovi, ocenio je da udar predstavlja novi nivo pretnje za Ukrajinu i bezbednost Evrope.
Posmatrači takođe ukazuju da raspoređivanje ovakvog oružja, uključujući navode o njegovom raspoređivanju u Belorusiji, ima politički i strateški efekat na region, posebno na istočno krilo NATO-a.
Zaključak: Iako je Oreshnik predstavljen kao moćno oružje, većina zapadnih analitičara smatra da je poslednji udar pre svega signalna i psihološka operacija kojoj je cilj slanje poruke Zapadu, a ne promena taktičke situacije na terenu.
Pomozite nam da budemo bolji.
