Protesti u Iranu su, prema podacima HRANA, odneli više od 500 života (490 demonstranata i 48 pripadnika snaga bezbednosti), dok je uhapšeno preko 10.600 ljudi. Teheran je zapretio udarima na američke baze i "okupirane teritorije" ukoliko SAD intervenišu, a SAD razmatraju niz opcija od sajber-akcija do vojnih udara. Prekid interneta otežava nezavisnu verifikaciju, dok međunarodne reakcije uključuju pojačanu pripravnost Izraela i poruke podrške opozicije u egzilu.
Više od 500 poginulih u iranskim protestima, Teheran preti udarima na američke baze
Smoke rises as protesters gather amid evolving anti-government unrest at Vakilabad highway in Mashhad, Razavi Khorasan province, Iran, released on January 10, 2026, in this screen grab obtained from a social media video. SOCIAL MEDIA/via REUTERS
U talasu nemira koji je zahvatio Iran od kraja decembra stradalo je više od 500 ljudi, saopštila je u nedelju američka grupa za ljudska prava HRANA. Teheran je istovremeno zapretio da će ciljati američke vojne baze i "okupirane teritorije" ukoliko Sjedinjene Države intervenišu u korist demonstranata.
Broj žrtava i privođenja
Prema podacima HRANA, prikupljenim od aktivista unutar zemlje i u dijaspori, potvrđeno je 490 poginulih demonstranata i 48 pripadnika snaga bezbednosti. U dve nedelje nemira uhapšeno je više od 10.600 ljudi. Iran zvanično nije objavio kompletan broj žrtava, a Reuters nije mogao nezavisno da potvrdi navedene cifre.
Pretnje, međunarodne reakcije i moguće američke opcije
Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf upozorio je na "pogrešan proračun" Vašington i rekao da će, u slučaju napada na Iran, ciljevi uključivati izraelske teritorije i američke baze i brodove.
Wall Street Journal je preneo da će američki predsednik Donald Trump biti izveštavan o mogućim opcijama prema Iranu, među kojima su vojni udari, upotreba tajnih sajber-sredstava, proširenje sankcija i pružanje onlajn pomoći protivrežimskim izvorima. Trump je na društvenim mrežama poručio da su SAD "spremne da pomognu".
Proroci nemira i ograničenja informacija
Protesti su počeli 28. decembra zbog naglog rasta cena, a ubrzo su prerasli u šire izraze nezadovoljstva režimom koji vlada od Revolucije 1979. godine. Tok informacija iz Irana dodatno je otežan zbog prekida interneta od četvrtka, što ograničava mogućnost nezavisne verifikacije događaja.
Snimci, državne reakcije i opozicija u egzilu
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci velikih okupljanja u Teheranu i sukoba u gradovima poput Mashhada. Državna televizija je prikazala vreće za telo i tvrdila da su žrtve delo "naoružanih terorista", dok su zvaničnici pozivali na masovne skupove u znak osude, optužujući SAD i Izrael za podsticanje nereda.
Izrael je, kako su izvestili izvori, podigao stepen pripravnosti na mogućnost američke intervencije. Izraelski lideri poručili su da prate situaciju i da su spremni da reaguju po potrebi. S druge strane, opozicione figure u egzilu — među kojima su Reza Pahlavi i Maryam Rajavi — pozivaju demonstrante da ostanu na ulicama i hvale njihovo hrabro ponašanje.
Analize i izgledi
Posmatrači, uključujući nekadašnje diplomate i Iran eksperte, smatraju da je malo verovatno da će protesti odmah oboriti režim, ali da bi mogli da ga oslabe i podstaknu unutrašnje promene. Ipak, iranska elita i bezbednosne snage i dalje pokazuju značajnu koheziju, navodi se u analizama.
Napomena: Ovaj izveštaj se oslanja na podatke HRANA i izveštaje međunarodnih medija; broj žrtava i okolnosti događaja i dalje su predmet nezavisne verifikacije zbog ograničenog pristupa informacijama iz Irana.
Pomozite nam da budemo bolji.
