Moćni Islamski Pokreti U Bangladešu Pojačavaju Aktivnosti Pred Izbore 12. Februara

Posle godina represije, islamske organizacije u Bangladešu intenziviraju svoju kampanju pred izbore zakazane za 12. februar, procenjujući da im se pruža najveća prilika u decenijama da povrate politički uticaj.

Kontekst i pozadina

Ova južnoazijska zemlja sa oko 170 miliona stanovnika, pretežno sunitskih muslimana, suočava se s prvim izborima nakon masovnog ustanka 2024. koji je doveo do pada vlade Šeika Hasine. Nakon promena vlasti, pojedini istaknuti islamski lideri su pušteni iz zatvora, što je omogućilo jačanje islamskih organizacija na političkoj sceni.

Jamaat-e-Islami i novi politički savezi

Jamaat-e-Islami — najveća i najbolje organizovana islamska stranka u zemlji — predvodi mobilizaciju. Ideološki povezana s idejama koje podsećaju na Muslimansku braću, stranka pokušava povratak u formalnu politiku posle godina zabrana i represivnih mera. Za izbore su dogovorili zajedničke liste sa nekoliko drugih islamskih grupacija i kandidatovali uglavnom muškarce; deo ženskih kandidata je zbog toga odustao.

Jamaat-e-Islami je takođe sklopio savez s Nacionalnom građanskom partijom (National Citizen Party, NCP), koju su osnovali studentski lideri povezani s ustankom iz 2024. To je dodatno politički komplikovalo scenu i izazvalo proteste i kritike među onima koji su očekivali širi pluralizam.

Teška prošlost i sigurnosne pretnje

Tokom prethodne 15-godišnje vladavine Šeik Hasine, vlasti su preduzeli oštre mere protiv islamističkih pokreta: nekoliko vodećih figura osuđeno je i pogubljeno zbog ratnih zločina iz 1971, dok su protiv ekstremističkih militanata sprovođene opsežne operacije. Od 2013. evidentiran je niz napada koje su inspirisale grupe povezane s Al-Kaidom i IS, uključujući smrtonosni napad na kafić u Daki 2016. godine.

Resurgencija i ideološke podele

Neki islamski aktivisti zahtevaju ograničenja kulturnih aktivnosti koje smatraju "antiislamskim" — od zabrane muzičkih i pozorišnih festivala do protesta protiv ženskih sportskih događaja i tradicionalnih takmičenja u letenju zmajevima. Ekstremniji elementi napadali su sufijska svetišta, pa čak i izvršili grozomorne akcije nad posmrtnim ostacima pojedinih vođa.

Mnoge grupe slede učenja iz deobandskog, wahabi i salafijskog miljea, dok je Hefazat-e-Islam postao snažna uticajna baza sa velikim brojem islamskih škola i organizacija. Postojali su i kontakti između bangladeških islamističkih aktivista i zvaničnika iz Avganistana, što dodatno podiže zabrinutost međunarodne javnosti.

Sufizam, manjine i unutrašnja dinamika

Bangladeš ima bogatu versku raznolikost: po jednoj proceni više od četvrtine muslimana prati sufizam, koji predstavlja značajnu protivtežu radikalnijim pokretima. Sufizam je tradicionalno moćan i popularan, a njegove svetinje i praksu islamski konzervativci često ocenjuju kao heretičke. Zemlja takođe ima prisutne šiitske i Ahmadiyya zajednice, kao i oko 10% stanovništva koji nisu muslimani, uglavnom hindusi i manjina hrišćana.

Šta očekivati na izborima

Izbori će verovatno pojačati političke tenzije: povratak jačih islamskih stranaka menja dinamiku tradicionalnih političkih igrača, dok će pitanja verske slobode, prava žena i bezbednosti ostati u fokusu javne debate. Analitičari sumnjaju u iskrenost određenih pokušaja inkluzije manjina, napominjući da imenovanje hindu kandidata od strane Jamaat-e-Islami može imati i taktički karakter.

Citati: "Ovi napori su da se prevari javnost. Reforma ne dolazi iznutra", rekao je politički analitičar Altaf Parvez za AFP, ističući skepsu prema realnim promenama unutar islamskih stranaka.

Pratiti izbore iz Bangladeša važno je za razumevanje regionalne stabilnosti, priliva izbeglica, te mogućih promena u odnosima sa susednim velesilama i globalnim bezbednosnim akterima.