Gde žive najbrojniji Venecuelanci? Pregled dijaspore, domaćini i pravni status (2026)

Nakon navoda o otmici venecuelanskog predsednika Nicolása Madura 3. januara od strane Sjedinjenih Država — tvrdnje koje još nisu nezavisno potvrđene — susedne države sa velikim venecuelanskim zajednicama, kao što su Kolumbija i Peru, izrazile su zabrinutost zbog mogućeg novog talasa izbeglica ukoliko bi situacija u zemlji bila dodatno destabilizovana.

Dijaspora Venecuele ostaje jedna od najvećih na svetu: početkom 2026. procenjuje se da najmanje 7,9 miliona ljudi živi izvan zemlje, pretežno zbog skoro decenije političke i ekonomske krize.

Kratak istorijski kontekst

Masovniji exodus Venecuelanaca započeo je postepeno krajem 1990-ih i intenzivirao se tokom prve decenije 2000-ih. Početni talas činili su pre svega profesionalci koji su napuštali zemlju nakon dolaska levice na vlast 1999. kada je Hugo Chávez preuzeo predsedništvo. U prve godine Chávezove vlasti državna potrošnja, finansirana prihodima od nafte, pomogla je smanjenju ekstremnog siromaštva.

US Homeland Security Secretary Kristi Noem said Venezuelans who previously lived in the US under temporary protected status are now eligible to apply for asylum [File: Yuki Iwamura/AP]

Nakon Chávezove smrti 2013. vlast je preuzeo Nicolás Maduro, koji je nasledio ekonomske izazove — visoke nivoe duga i rastuću inflaciju. Pad cena nafte 2014. doveo je do produbljivanja ekonomske krize; zemlju su potom pogodile hiperinflacija, nestašice osnovnih dobara i rast siromaštva, što je podstaklo masovne migracije.

Gde danas žive Venecuelanci?

Do juna 2026. Ofis visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i partnerske agencije registrovali su gotovo 8 miliona osoba poreklom iz Venecuele širom sveta, pri čemu se oko 6,7 miliona (85%) nalazi u Latinskoj Americi i na Karibima. Najveće zemlje-domaćini su:

• Kolumbija — 2,8 miliona
• Peru — 1,7 miliona
• Sjedinjene Države — 987.600
• Brazili — 732.300
• Čile — 669.400
• Španija — 602.500
• Ekvador — 440.400
• Argentina — 174.800
• Meksiko — 106.000
• Dominikanska Republika — 99.700

Pravni status i izazovi

UNHCR tretira mnoge Venecuelance kao posebno ranjive raseljene osobe zbog dugotrajne humanitarne krize u domovini. Ta klasifikacija im omogućava pristup osnovnim uslugama u državama-domaćinima, uključujući pravnu pomoć, zdravstvenu zaštitu i sklonište.

(Al Jazeera)

U Kolumbiji, najvećem domaćinu, važi Privremeni zaštitni statut koji omogućava registraciju i dozvolu boravka na period do 10 godina, sa pristupom tržištu rada i osnovnim uslugama. Nasuprot tome, u Sjedinjenim Državama je privremeni zaštićeni status za Venecuelance ukinut krajem 2025. odlukom administracije, što je ostavilo više od 600.000 ljudi u pravnoj neizvesnosti. Tokom tih operacija zabeležene su i deportacije u zemlje poput El Salvadora, a ljudskopravaške organizacije izvestile su o ozbiljnim zloupotrebama kojima su neki od deportovanih bili izloženi.

Prema podacima UN-a, mnogi od onih koji su napustili Venecuelu suočavaju se s velikim dnevnim teškoćama: skoro polovina radi u neformalnim, nisko plaćenim poslovima; oko 42% ima problem da obezbedi dovoljnu količinu hrane; a 23% živi u prenatrpanim uslovima.

Pasoš i mogućnosti putovanja

Uprkos unutrašnjoj krizi, venecuelanski pasoš ostaje relativno jak: prema 2026 Passport Index-u zauzima 42. mesto i omogućava prisutan pristup (bez vize, viza po dolasku ili e-viza) u približno 124 zemlje. Venecuela ima dugogodišnji bezvizni režim sa Šengen zonom (do 90 dana), a regionalni sporazumi olakšavaju putovanje i zapošljavanje unutar većeg dela Južne Amerike.

Zaključak: Venecuelanska dijaspora je velika i raznovrsna, sa najviše ljudi u susednim južnoameričkim državama. Pravni status i uslovi života variraju značajno među domaćinima, a politička nestabilnost u regionu može dovesti do novih migracionih talasa.