Beduinska zajednica u Ras Ein al-Auja na Zapadnoj obali primorana je da napusti domove zbog porasta nasilja manjih grupa izraelskih naseljenika i, kako tvrde meštani, nedostatka efikasne zaštite. Oko polovine od ~130 porodica već je odlučilo da ode; UN su zabeležile 260 napada u oktobru prošle godine. Meštani navode i prisvajanje resursa — među kojima je i preusmeravanje izvora vode — kao razlog za eroziju beduinskog načina života. Iako je vojska najavila pojačan nadzor, lokalno stanovništvo kaže da to nije dovoljno za trajno rešenje problema.
Beduinska zajednica primorana na raseljavanje: naseljenici i nedostatak zaštite prisiljavaju porodice da napuste Ras Ein al-Auja
A Bedouin man gathers plastic sheeting as families begin to collect their belongings to leave their homes after harassment from Israeli settlers in Ras Ein al-Auja (ILIA YEFIMOVICH)(ILIA YEFIMOVICH/AFP/AFP)
Sa teškim srcima, meštani sela Ras Ein al-Auja na Zapadnoj obali rastavljaju štale za ovce i utovaruju stvari na kamione, primorani da napuste domove usled porasta nasilja manjih grupa izraelskih naseljenika i, kako tvrde, nedostatka efikasne zaštite od nadležnih organa.
Rastući pritisak i promena pejzaža
Od kada je Izrael preuzeo kontrolu nad Zapadnom obalom 1967. godine, naselja su se postepeno širila; danas u toj teritoriji živi više od 500.000 naseljenika, dok je tamo i oko tri miliona Palestinaca. Organizacije za ljudska prava i Ujedinjene nacije beleže porast incidenata: UN su zabeležile rekordnih 260 napada od strane naseljenika u oktobru prošle godine.
U Ras Ein al-Auja napetost je eskalirala poslednjih meseci. Prema izjavama lokalnih lidera, oko polovine od oko 130 porodica iz zaselka odlučilo je da ode; neke su već rastavile svoje kuće, a najmanje 20 porodica iz klana Ka'abneh napustilo je selo u poslednjoj nedelji.
Iscrpljujuće održavanje opstanka
Kamp-kućice i prikolice naseljenika postepeno bivaju zamenjene trajnim objektima, neke kuće podižu se na samo stotinak metara od beduinskih domova. U maju prošle godine, kako tvrde meštani, naseljenici su preusmerili vodu sa izvora koji je bio ključan za samoodrživost sela.
"Ono što se danas dešava je potpuni raspad zajednice usled kontinuiranih i ponovljenih napada naseljenika, danju i noću, tokom poslednje dve godine", rekao je Farhan Jahaleen, jedan od vođa zajednice.
Beduinske porodice često su primorane da stalno dežuraju kako bi sprečile sečenje dovoda struje i navodnjavanja ili uvođenje stada naseljenika blizu njihovih kuća. "Ako branite svoj dom, policija ili vojska će doći i uhapsiti vas. Ne možemo ništa da uradimo", navodi meštanin Naif Zayed.
Pastoralni kolonijalizam i bezbednosne mere
Većina palestinskih beduina bavi se stočarstvom, što ih čini posebno ranjivim kada naseljenici dovode stada koja konkurišu za ograničene pašnjake — pristup koji su watchdog organizacije nazvale "pastoralnim kolonijalizmom".
Izraelsko rukovodstvo tvrdi da radi na suzbijanju nasilja: načelnik generalštaba, general-potpukovnik Eyal Zamir, izrazio je nameru da stane na put sukobima, a vojska je najavila uvođenje nove tehnologije za nadzor i pojačano prisustvo u problematičnim oblastima. U saopštenju je navedeno da snage ulaze u zonu "u skladu sa pozivima i operativnim potrebama, s ciljem sprečavanja trenja i održavanja reda".
Ipak, meštani kažu da privremeno pojačanje nadzora ne rešava osnovne probleme: prisvajanje resursa, fizički pritisak i sistemska nejednakost koja, kako tvrde, dugoročno uništava beduinski način života.
Rizik trajne erozije zajednice
Farhan Jahaleen ističe da selidba u druga ruralna mesta ne garantuje sigurnost: porodična iskustva iz susednih sela pokazuju da raseljene porodice često bivaju ponovo istisnute nakon preseljenja. Slogani poput "Nema budućnosti u Palestini" oslikavaju očaj i gubitak nade među nekima od preostalih meštana.
"Naseljenici su potpuno uništili beduinski način života, istrebili kulturu i identitet... koriste svaki metod da promene naš način života", poručuje Jahaleen.
Dok međunarodne institucije pozivaju na zaštitu civilnog stanovništva i poštovanje prava, budućnost zajednice u Ras Ein al-Auja ostaje neizvesna — a odluke o tome da li se vratiti, ostati ili trajno napustiti zemlju teraju mnoge porodice na tešku i neizvesnu odluku.
Pomozite nam da budemo bolji.
