Iran kao ključni faktor pred izbore: Kako kriza u Teheranu utiče na šanse Benjamina Netanjahua

Benjamin Netanjahu izlazi pred birače ove godine prvi put nakon šokantnog napada Hamasa u oktobru 2023. koji je poljuljao njegovu bezbednosnu reputaciju. Analitičari ocenjuju da bi ishod aktuelne krize u Iranu i mogućnost američke intervencije mogao biti presudan za njegovu političku budućnost i ostavštinu.

Politika, javno mnjenje i ankete

Od kraja 2023. uzastopne ankete, uključujući sve one koje su tri glavna izraelska TV kanala objavila u proteklih mesec dana, pokazuju pad podrške Netanjahuovoj koaliciji pred izbore zakazane za oktobar. Kao najduže vladajući premijer Izraela, Netanjahu se suočava sa rastućim nezadovoljstvom zbog bezbednosnih propusta i unutarkoalicionih svađa.

Iran i regionalne tenzije

Nemiri u Iranu i javne pretnje američkog predsednika Donalda Trumpa mogućim udarima po Teheranu doveli su do pojačane zabrinutosti u Izraelu. Izraelski bezbednosni kabinet bio je informisan o procenama mogućeg kolapsa iranskog režima i o verovatnoj američkoj intervenciji, iako su tačan opseg i vreme akcije i dalje nejasni.

Netanjahuova pozicija: premijer je upozorio Iran na „strašne posledice“ ukoliko napadne Izrael, ali za sada nije dao signal da želi neposrednu eskalaciju. Istovremeno, on javno podržava proteste za slobodu u Iranu i osuđuje nasilje nad civilima.

Porodice žrtava i zahtev za nezavisnu istragu

Bezbednosni kredibilitet Netanjahua znatno je oslabljen nakon iznenadnog napada Hamasa 7. oktobra, kada je poginulo oko 1.200 ljudi i koji je pokrenuo rat u Gazi sa velikim ljudskim žrtvama. Porodice žrtava i većina građana zahtevaju nezavisnu istragu o propustima — zahtev koji se sukobljava sa Netanjahuovim predlogom za vladom kontrolisanu istragu.

Domaća politika: regrutacija, budžet i rizik od prevremenih izbora

Koalicija se suočava sa dubljim podelama zbog nacrta zakona o vojnim obavezama: ultraortodoksne partije traže izuzetke, što bi bilo nepopularno među širokom javnošću, posebno nakon rata. Ako ultrareligiozni partneri ne podrže vladu, Netanjahuov blok ima manje od polovine mandata u 120-članom Knessetu, čime raste verovatnoća vanrednih izbora — neki komentatori očekuju glasanje već u junu.

Rok za usvajanje državnog budžeta je kraj marta; neuspeh u parlamentu aktivira mehanizam za raspuštanje i raspisivanje vanrednih izbora otprilike 90 dana kasnije.

Pravni izazovi i protesti

Netanjahu se i dalje brani na suđenju za korupciju po tačkama koje uključuju prevaru, podmićivanje i narušavanje poverenja, što on negira. U novembru je podneo apel za pomilovanje predsedniku Isaacu Herzogu — potez koji je izazvao pažnju i protivljenje i koji je podržao američki predsednik.

Osim toga, vodi se državna istraga o nabavci podmornica i raketnih čamaca iz Nemačke, kao i istrage o curenju bezbednosnih podataka i navodnim dogovorima sa Katarom tokom rata. Iako Netanjahu nije formalno osumnjičen u svim tim slučajevima, optužbe i istrage bacaju senku na njegovo rukovođenje tokom krize.

Stručna ocena: Udi Sommer sa Univerziteta u Tel Avivu ocenjuje da bi Netanjahu mogao težiti dodatnom mandatu kako bi „zapečatio“ svoj istorijski imidž kao lidera koji je „obezbedio zemlju“, a kontekst u Iranu mogao bi mu pružiti političku prednost.

Zaključak: Netanjahu se danas bori na više frontova — spoljnopolitički šokovi i regionalna nestabilnost mogu mu privremeno ojačati poziciju, ali domaći problemi: zahtevi za nezavisnom istragom, pravne optužbe, sporna reforma vojne obaveze i rizik od raspada koalicije ostaju ključne prepreke njegovoj stabilnosti.