Geoscientisti su rekonstruisali Laschamps preokret magnetnog polja (pre ~41.000 godina) i predstavili ga kroz jeziv audio zapis koristeći podatke ESA Swarm misije i geološke dokaze. Tokom događaja magnetno polje je oslabljeno na oko 5% trenutne snage, a nivo izotopa berilijum‑10 u sedimentima se udvostručio. Posledice su mogle uključivati povećano prodiranje kosmičkih zraka i uticaj na ozonski omotač; veze s izumiranjem megafaune su spekulativne.
Jeziva Rekonstrukcija: Zvuk Preokreta Magnetnog Polja Zemlje Iz Laschampsa
flipping field
Magnetno polje Zemlje drastično se promenilo tokom Laschamps događaja pre otprilike 41.000 godina. Naučnici su tu dramatičnu promenu rekonstruisali i interpretirali kao audio zapis koristeći podatke misije ESA Swarm i dokaze o pomeranjima magnetnih linija na površini planete.
Strength of the magnetic field at Earth's surface. (ESA)
Kako je nastao „zvuk” preokreta
Timovi Tehničkog univerziteta Danske (DTU) i Nemačkog centra za geoznanosti (GFZ) predstavili su 2024. godine sonifikaciju – pretvaranje podataka u zvuk. Kombinovali su satelitske merenja magnetnog polja sa geološkim zabeleškama i zvukovima iz prirode (npr. škripanje drveta, sudaranje stena) kako bi dočarali dinamiku promena u jezgru i magnetosferi tokom preokreta.
Convection currents of liquid metal in the outer core, driven by heat from the inner core, produce circulating electric currents that generate Earth's magnetic field. (Andrew Z. Colvin/CC BY-SA 4.0/Wikimedia Commons)
Šta je pokazala rekonstrukcija
Tokom Laschamps preokreta magnetno polje Zemlje oslabljeno je na procenjenih ~5% trenutne jačine, a period preokreta trajao je oko 250 godina, dok je neuobičajena orijentacija postojala oko 440 godina. U nekim trenucima jačina polja mogla je pasti i do oko 25% aktuelne vrednosti dok je severna polaritetna oblast migrirala prema jugu.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Geokemijski tragovi i mogući uticaji
Ledene jezgre i morski sedimenti beleže povećanje izotopa berilijum‑10 (Be‑10) — nivoi su se približno udvostručili tokom događaja, što ukazuje na pojačano prodiranje kosmičkih zraka u atmosferu. Kosmičke zrake mogu jonizovati vazduh i oštetiti ozonski omotač; neki istraživači stoga spekulišu da su klimatske promene tokom tog perioda mogle doprineti lokalnim izumiranjima megafaune u Australiji i promenama u korišćenju pećina kod ranih ljudi. Ove veze su predmet naučne rasprave i nisu potvrđene kao uzrok‑posledica.
„Razumevanje ovakvih ekstremnih događaja važno je za procenu njihovog ponavljanja, predviđanja svemirske klime i procenu efekata na životnu sredinu i tehnološke sisteme,”
— Sanja Panovska, geofizičarka, GFZ.
Šta znači za danas
Skorašnje anomalije u geomagnetnom polju — poput Južnoatlantske anomalije — dovode do povećane izloženosti radijaciji za satelite u tom pojasu i podstiču pitanja o mogućem budućem preokretu. Međutim, aktuelna istraživanja ne potvrđuju da svaka takva anomalija nužno vodi ka potpunom preokretu polarnosti. Od 2013. godine, ESA Swarm kontinuirano meri magnetne signale iz jezgra, plašta, kore, okeana, jonosfere i magnetosfere kako bi se poboljšalo razumevanje i prognoza geomagnetnih promena.
Audio‑rekonstrukcije poput ove služe kao moćan vizuelno‑auditivni alat da široj javnosti i naučnoj zajednici prikažu kako velike promene u unutrašnjosti Zemlje mogu uticati na klimu, biosferu i tehnologiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
