Protesti u Iranu privremeno su se smirili nakon oštre represije i višednevnog isključenja interneta koje je otežalo nezavisnu verifikaciju žrtava. Iran Human Rights verifikuje 3.428 poginulih, dok druge procene idu do desetina hiljada, a broj privedenih takođe značajno varira. Reza Pahlavi poziva na nastavak protesta, dok međunarodna zajednica primenjuje sankcije i intenzivira diplomatske napore.
Protesti u Iranu Privremeno Se Smirili Nakon 'Brutalne' Represe i Duge Blokade Interneta
Iranians outside of the country have also protested against the government as it cracked down on rallies (KAREN MINASYAN)(KAREN MINASYAN/AFP/AFP)
Protesti u Iranu su, prema izveštajima monitoring organizacija, za sada prigušeni nakon oštre akcije bezbednosnih snaga praćene višednevnim isključenjem interneta. Demonstracije, koje su počele kao protest protiv ekonomskih poteškoća, prerastale su u najmasovniji izazov klerikalnom sistemu od 1979. godine.
Šta se dogodilo
Demonstracije su počele zatvaranjem berze i glavnih pijaca 28. decembra, a 8. januara su protesti poprimili razmere masovnih izlazaka na ulice u većim gradovima. Vlasti su brzo odgovorile uvođenjem sveobuhvatnog prekida pristupa internetu, koji je, prema Netblocksu, trajao više od 180 sati, što je duže nego tokom protesta 2019. godine.
Broj žrtava i pritvorenih
Norveška grupa Iran Human Rights (IHR) verifikovala je 3.428 poginulih demonstranata, ali upozorava da stvarni broj može biti višestruko veći zbog otežane verifikacije pod internet blokadom. Drugi izvori navode šire procene — od oko 5.000 do čak 20.000 žrtava — dok opozicioni kanal Iran International tvrdi da je najmanje 12.000 ljudi stradalo, pozivajući se na govore iz bezbednosnih struktura.
Procene broja privedenih znatno variraju: grupe za ljudska prava govore o do 20.000 uhapšenih, dok su zvanični izvori, preneti preko nekih iranskih agencija, naveli cifru od oko 3.000 privedenih.
Represe i svedočanstva
Direktor IHR-a Mahmood Amiry-Moghaddam naveo je da su organizaciji pristigli "zastrašujući očevici" koji govore o demonstrantima likvidiranim tokom pokušaja bekstva, upotrebi vojnog naoružanja i o uličnim egzekucijama ranjenih. Amnesty International izveštava o prisutnosti naoružanih patrola i kontrolnih punktova kojima se ugušava, kako navode, "nacionalni ustanak".
„Islamska Republika će pasti — ne ako, već kada,“ rekao je Reza Pahlavi na konferenciji u Vašingtonu, najavljujući nove koordinisane demonstracije.
Međunarodne reakcije i diplomatski napori
Sjedinjene Države su uvele nove sankcije koje ciljaju pojedine iranske zvaničnike, uključujući Ali Larijanija. Paralelno su se odvijali diplomatski razgovori, a Kremlj je objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin telefonom razgovarao sa iranskim predsednikom Masoudom Pezeshkianom u pokušajima da se olakša deeskalacija.
Neki regionalni akteri, prema izveštajima, pokušali su da spreče brzu vojnu eskalaciju putem diplomatskih napora.
Mogući razvoj događaja
Analize pokazuju da je režim široko mobilisao snage kako bi slomio proteste, ali da takva mobilizacija nije dugoročno održiva. To ostavlja mogućnost da se protesti ponovo rasplamsaju ako organizatori uspeju da reorganizuju mobilizaciju, posebno ukoliko prekid internet komunikacija bude ublažen.
Napomena: Zbog ograničenog pristupa nezavisnim izvorima unutar zemlje, tačne cifre za žrtve i privođenja ostaju predmet provere i mogao bi se promeniti broj potvrđenih slučajeva kako se pojave nove informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
