Komitet NGAC, koji je podržan od strane SAD, objavio je "deklaraciju misije" kojom najavljuje obnovu osnovnih javnih usluga i uspostavljanje bezbednosti u Pojasu Gaze. Telo je formirano u okviru Trumpovog predloga od 20 tačaka i, prema saopštenjima, pozicionirano uz Rezoluciju 2803 SB UN. Palestinci su skeptični zbog nedovoljnog učešća svojih predstavnika i prisustva pristalica Izraela u ključnim telima. Ključni izazovi uključuju velike razmere razaranja, ograničenja za ulazak pomoći i zabrinujući broj žrtava.
NGAC Objavio „Deklaraciju Misije“ za Gazу — Obnova Pod Sumnjom Palestinaca
Palestinians carry plastic jerrycans filled with water amid stormy weather at a displacement camp in Gaza City [Jehad Alshrafi/AP Photo]
Komitet podržan od strane SAD koji je formiran da nadgleda buduću upravu Pojasa Gaze objavio je, kako navodi, „deklaraciju misije“ u kojoj iznosi svoje ključne prioritete: obnova osnovnih usluga, uspostavljanje bezbednosti i izgradnja društva zasnovanog na miru.
Generalni komesar NGAC‑a (Nacionalnog komiteta za upravljanje Gazom), Ali Shaath, izjavio je da će to tehnokratsko telo težiti da „obnovi Pojas Gaze ne samo infrastrukturno već i duhovno“, i da će raditi „pod vođstvom Odbora za mir“ koji, prema saopštenju, funkcioniše uz podršku američke administracije.
„Posvećeni smo uspostavljanju bezbednosti i vraćanju esencijalnih usluga koje čine temelj ljudskog dostojanstva — struje, vode, zdravstvene zaštite i obrazovanja — kao i negovanju društva zasnovanog na miru, demokratiji i pravdi.“ — Ali Shaath
NGAC je formiran u okviru predloga od 20 tačaka koji promoviše bivši predsednik SAD Donald J. Trump i, prema saopštenjima, navodno je ovlašćen Rezolucijom 2803 Saveta bezbednosti UN. Bela kuća kaže da će telo biti nadležno za svakodnevnu obnovu i stabilizaciju enklave, dok istovremeno treba da postavi temelje za dugoročno, samoodrživo upravljanje.
Glavni izazovi i kritike
Analitičari i mnogi Palestinci izražavaju snažan skepticizam zbog nekoliko razloga: nedovoljnog učešća palestinskih predstavnika u ključnim telima upravljanja, prisustva istaknutih pristalica Izraela u strukturama koje nadgledaju proces, i mogućnosti da tehnokratski pristup zaobiđe politička pitanja kao što su država i okončanje okupacije.
Situaciju dodatno komplikuju teška razaranja u pojasu nakon više od dve godine sukoba, ograničenja pristupa humanitarne pomoći koja je uveo Izrael uprkos postojećem sporazumu o prekidu vatre, i zvanični bilans žrtava: prema dostupnim podacima, od 7. oktobra 2023. u Gazi je poginulo 71.548 ljudi.
Sredinom decembra vlasti u Izraelu su najavile zabranu rada više od tridesetak međunarodnih humanitarnih organizacija u Gazi, što je dodatno pogoršalo zabrinutost oko efikasne isporuke pomoći i transparentnosti obnove.
Šta NGAC planira
Prema saopštenju, NGAC će se fokusirati na:
- uspostavljanje bezbednosne kontrole u delu Pojasa Gaze;
- obnovu ključnih javnih usluga — struje, vode, zdravstva i obrazovanja;
- izgradnju ekonomije koja smanjuje nezaposlenost kroz stvaranje radnih mesta i investicionih prilika;
- rad po principima transparentnosti i integriteta.
Ipak, pitanja legitimiteta, političkog okvira i stvarne autonomije NGAC‑a ostaju nerazrešena, pa će poverenje lokalne populacije u ovaj proces zavisiti od konkretnih koraka ka inkluzivnosti i poštovanju političkih prava Palestinaca.
Zaključak: Deklaracija predstavlja prvi zvaničan dokument NGAC‑a i daje jasan cilj obnove i stabilizacije, ali bez većeg učešća palestinskih aktera i jasnih garancija o političkim pravima, sprovođenje plana moguća je uz značajan otpor i sumnje.
Pomozite nam da budemo bolji.
