Kurdi vide pobedu bližom: peshmerga treniraju dok iranski režim pokazuje znake slabljenja

Deo po deo, mladić u crno-beloj marami — keffiji — rastavlja svoju automatsku pušku AK-47 i delove poređa jedan pored drugog na stjenovitoj podlozi. Obrve su mu namrštene: ne uspeva da vrati jedan deo na mesto dok pokušava ponovo da sastavi oružje. Posmatraju ga saborci, komandanti i ekipa CNN-a; mladi peshmerga — kurdski izraz koji znači "oni koji se suočavaju sa smrću" — oseća nelagodu jer je u centru pažnje.

Svi se nasmeju, a instruktor mu daje drugu pušku da ponovi vežbu. "Oni su novi", objašnjava Karim Farkhapur, ukazujući na regrute.

Farkhapur je jedan od lidera Kurdističke demokratske partije Irana (KDPI), najstarije i najveće iransko-kurdske pobunjeničke organizacije. Našli smo ga u kampu visoko u planinama severoistočnog Iraka, više od 13 milja (oko 21 km) istočno od iranske granice.

Fresh fighters undergo training at a camp run by the Kurdish Democratic Party-Iran, in Iraq, on January 18. - CNN

Decenije otpora

KDPI se, od osnivanja 1945. godine, bori za prava iranskih Kurda, koji čine oko 10% stanovništva Irana. Prvo su se sukobljavali sa šahom, a nakon revolucije 1979. nastavili su višedecenijsku borbu protiv teokratskih vlasti u Teheranu.

KDPI je samo jedna od organizacija koje se protive iranskom režimu: etnički Baluchi na istoku, Kurdi na zapadu i Arapi na jugozapadu dugo zahtevaju veću autonomiju ili nezavisnost. Mnoge od tih grupa povremeno dobijaju materijalnu ili političku podršku iz inostranstva.

Nove nade posle protesta

Za neke Kurde, talas protesta koji je počeo krajem prethodnog meseca probudio je nadu da bi, posle 47 godina vlasti, kraj Islamske Republike mogao biti bliži nego što se misli. "Režim svakodnevno slabi", kaže Mustafa Hijri, lider KDPI. "Ta slabost nam daje više prostora da mi i druge slobodoljubive partije ojačamo našu borbu protiv režima." Hijri tvrdi da njegova partija ima značajan broj ljudi unutar Irana i da je bila aktivna u podršci nedavnim protestima, posebno u zapadnim provincijama.

Kurdish rebels mounted a large campaign during the early 1980s against Iran, Iraq, and Turkey in an attempt to gain sovereignty. - Michel Setboun/Corbis/Getty Images

Regruti i položaj žena

Među regrutima je i 19-godišnja Farina. Na levoj rami nosi sovjetsku snajpersku pušku Dragunov sa novim nišanom. Kaže da je pobegla iz Irana jer nije videla perspektivu: "Čak i ako studiraš, nikada nećeš postati ništa osim ako nisi pristalica režima", kaže ona. "Nemamo prava, posebno žene. Zato sam postala peshmerga — da branim svoja prava kao Kurdinja i kao žena."

Njen odred je mešan — čine ga i muškarci i žene — što je karakteristično za brojne kurdske frakcije u Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu. Ravnopravnost polova istaknuta je kao jedan od ideoloških stubova.

Pretnje i realnost na terenu

Dok se peshmerga marširaju kroz bljuzgavicu i blato uz padine iznad kampa, Farkhapur upozorava: "Iran leti dronove iznad nas. Znaju da smo ovde." U poslednjim godinama Iran je gađao kurdske baze u severnom Iraku; povređena i pod pritiskom, iranska vlada to može učiniti ponovo.

"Krenuli smo ovim putem svesni da ćemo morati da žrtvujemo svoje živote," kaže Farina.

Generacije mladih iranskih Kurda prešle su preko ovih planina u nadi da će promeniti svoju domovinu. Gore, u surovim zimskim uslovima, život i borba su teški — ali za mnoge regrute, kao što je Farina, to je put koji se isplati zbog borbe za prava i dostojanstvo.

Izvor: prilagođeno na osnovu izveštaja CNN-a; intervjui sa članovima KDPI i regrutima u kampu u severoistočnom Iraku.