ESA je objavila impresivan timelapse Proba‑3 misije koji prikazuje tri velike erupcije prominencija zabeležene tokom petosatne "veštačke pomrčine" 2. septembra 2025. Snimak kombinuje koronograf Proba‑3 i snimke NASA‑inog SDO i omogućava neviđen pogled na interakciju sunčeve površine i korone. Prominencije izgledaju svetlije na snimku, ali imaju nižu temperaturu (~10.000 stepeni) u poređenju sa milionima stepeni u koroni — čiji porast temperature ostaje nerazjašnjena misterija. Proba‑3 je već zabeležio preko 50 ovakvih posmatranja, dok CODEX, DKIST, Solar Orbiter i Parker Solar Probe dopunjuju sliku tokom solarnog maksimuma.
Impresivan timelapse Proba‑3 prikazuje tri masivne erupcije na Suncu tokom „veštačke pomrčine“
ESA's Proba-3 mission has captured a trio of solar prominences erupting from the sun, hurling plumes of plasma through the corona. . | Credit: ESA/Proba-3/ASPIICS, NASA/SDO/AIA
Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je zadivljujući vremenski ubrzani snimak na kojem se vide tri velike erupcije materije sa Sunca zabeležene tokom takozvane „veštačke pomrčine“. Materijal je snimio novi operativni dvojni satelitski sistem misije Proba‑3, čije posmatranje korone može pomoći naučnicima da rasvetle nekoliko otvorenih pitanja solarne fizike.
Misija Proba‑3 sastoji se od dva koordinisana satelita — koronografa i okludera — lansirana je u visoko eliptičnu orbitu oko Zemlje u decembru 2024. Pravilnim poravnanjem koronografa iza okludera stvara se efekt pomračenja: sjajni disk Sunca je potpuno zaklonjen, pa se izuzetno slaba, ali važna, korona može posmatrati dugo i sa velikom osetljivošću, slično kao tokom prirodne totalne pomrčine, ali mnogo češće.
ESA je 19. januara objavila četvorosekundni timelapse koji je sačinjen od petosatnog snimanja tokom „pomrčine“ 2. septembra 2025. Godine. Žuto okruženje oko Sunca predstavlja koronu snimljenu kroz filter za helijum, dok je u centru video‑zapisa superponovan snimak sunčeve površine koji je istovremeno zabeležila NASA‑ina Solar Dynamics Observatory (SDO). Kombinovanjem podataka oba instrumenta istraživači dobijaju retku mogućnost da u isto vreme prate dogadjaje na disku Sunca i promene u koroni.
Tokom snimka iz Sunca izbijaju tri velika plazmena mlaza. Na prvi pogled mogu podsećati na sunčeve baklje (flares), ali u ovom slučaju na disku nema tipičnih svetlih bljeskova koji prate baklje. Naučnici objašnjavaju da se radi o prominencijama — visokim, lukovima nalik oblakima plazme na ivici diska koji se izdignu i uruše, izbacujući jonizovane čestice u svemir.
ESA's Proba-3 mission consists of twin spacecraft, the coronagraph (left) and the occulter(right), which align to create artificial eclipses in space. | Credit: European Space Agency
Iako prometnije od baklji po iznesenoj masi, prominencije obično imaju nižu temperaturu od korone; procenjuje se da im je plazma reda veličine ~10.000 stepeni. Na snimku one izgledaju svetlije u odnosu na okolnu koronu, ali korona je znatno toplija — u milionima stepeni — što je jedna od najvećih nerazjašnjenih misterija: zašto se korona zagreva do znatno viših temperatura nego sama površina Sunca.
Andrei Zhukov, glavni istraživač koronografa misije Proba‑3 iz Kraljevskog opservatorijuma Belgije, istakao je da je redak slučaj snimiti toliko erupcija prominencija u tako kratkom vremenskom prozoru, pa su tim i rezultati posmatranja posebno vredni.
Proba‑3 je u prvih nekoliko meseci operacija već zabeležila preko 50 veštačkih pomračenja i očekuje se da će tokom narednih godina prikupiti stotine takvih posmatranja, navodi ESA. Ova tehnika dopunjuje druga nova i postojeća posmatranja — među njima su NASA‑in CODEX teleskop na Međunarodnoj svemirskoj stanici (prve slike u junu 2025.), Daniel K. Inouye Solar Telescope (DKIST) na Havajima i ESA‑in Solar Orbiter, kao i NASA‑in Parker Solar Probe — koja zajedno donose nezabeleženu rezoluciju i novi uvid u ponašanje Sunca tokom solarnog maksimuma.
Zašto je to važno? Povećana aktivnost Sunca tokom solarnog maksimuma znači veći broj erupcija i promena u koroni, što direktno utiče na solarne oluje i uslove u blizini Zemlje. Bolje razumevanje fenomena poput prominencija i zagrevanja korone pomoći će predviđanju svemirskog vremena i zaštiti satelita, mreža i infrastrukture na Zemlji.
Šta dalje? Proba‑3 i drugi instrumenti nastaviće da prikupljaju podatke koji bi mogli razjasniti mehanizme zagrevanja korone i dinamiku promocija. Svaki novi snimak i koincidencija posmatranja sa različitih platformi povećava šanse za proboj u razumevanju solarne fizike.
Pomozite nam da budemo bolji.
