EU je sazvala vanredni samit u Briselu nakon što je Donald Trump najavio, pa potom povukao pretnje u vezi sa Grenlandom. Iako su lidere u EU olakšali koraci povlačenja, istaknuto je da su transatlantski odnosi ozbiljno pogođeni i da je potrebno više poverenja i poštovanja iz Vašingtona. EU je bila spremna na recipročan paket carina od 93 milijarde evra, dok se Parlament privremeno povukao iz procesa ratifikacije trgovinskog sporazuma.
EU Nakon Krize Zbog Grenlanda: Olakšanje, Ali I Sumnja U Odnos Sa SAD
U.S. President Donald Trump takes part in a charter announcement for his Board of Peace initiative aimed at resolving global conflicts, alongside the 56th annual World Economic Forum (WEF), in Davos, Switzerland, January 22, 2026. REUTERS/Denis Balibouse
BRISEL, 22. jan — Lideri Evropske unije izrazili su olakšanje nakon što je američki predsednik Donald Trump povukao pretnje u vezi sa Grenlandom, ali su istovremeno naglasili da je poverenje u transatlantske odnose ozbiljno narušeno.
Sastanak u četvrtak uveče sazvan je hitno, pre nego što je Trump odustao od najava o uvođenju carina ili čak o mogućoj vojnoj akciji kako bi SAD pribavile Grenland. Takve izjave ozbiljno su uzdrmale poverenje EU u svog istorijskog partnera.
Smirivanje, Ali Oprez
„Transatlantski odnosi su definitivno pretrpeli veliki udarac tokom poslednje nedelje,“ izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas dolazeći na sastanak. Francuski predsednik Emmanuel Macron je ocenio da su stvari "smirujuće" i da to treba pozdraviti, ali je upozorio da EU ostaje "izuzetno oprezna" i spremna da upotrebi dostupne instrumente ukoliko bude ponovnih pretnji.
„Ostajemo izuzetno oprezni i spremni da upotrebimo instrumente koji su nam na raspolaganju ako opet postanemo meta pretnji,“
Danska premijerka Mette Frederiksen naglasila je da je spremna na razgovore o bezbednosnoj saradnji u vezi Grenlanda sa SAD, ali samo pod uslovom poštovanja suvereniteta Kraljevine Danske: „Moramo da sarađujemo na uzajamnom poštovanju, bez pretnji jedni drugima.“
Debata O Dugoročnoj Strategiji
Evropski lideri i diplomate kažu da treba izraditi dugoročniju strategiju za odnos sa Sjedinjenim Državama, uzimajući u obzir da bi ovakvi nagli zaokreti mogli da se ponove. Jedan visoki evropski diplomat upozorio je da je „Trump prešao Rubikon“ i da nema povratka na staro – te da EU treba da pokuša da „zadrži SAD blizu, ali istovremeno radi na većoj strateškoj nezavisnosti.”
Analiza je ukazala da EU i dalje u mnogim kritikama zavisi od SAD za odbrambene sposobnosti — obaveštajne podatke, transport, protivraketnu odbranu i proizvodnju — što Americi daje značajnu pregovaračku polugu. Istovremeno, SAD su najveći trgovinski partner EU, pa bi uvođenje američkih tarifa moglo da ima velike posledice.
Trgovina, Sankcije I Parlament
Zvaničnici su rekli da je EU bila spremna da uvede recipročan paket carina vredan 93 milijarde evra na američki uvoz, kao i druge antikohercivne mere, ukoliko bi Trump uveo svoje tarife predviđene za 1. februar. Kao signal protesta zbog pritiska oko Grenlanda, Evropski parlament je privremeno obustavio rad na ratifikaciji trgovinskog sporazuma SAD–EU, dogovorenog sredinom 2025. godine. Nakon povlačenja pretnji, predsednica EP Roberta Metsola izjavila je da je verovatno da će rad na ratifikaciji biti nastavljen, ali su poslanici zatražili dodatnu jasnoću o planovima SAD i saglasnost Danske i Grenlanda.
Zaključak
Evropski lideri poručuju da želi da sačuvaju 80 godina transatlantske saradnje, ali uz jasne granice: saradnja mora biti zasnovana na uzajamnom poštovanju, a ne na ucenama. Debata u Briselu sada se fokusira na balans između očuvanja bliskosti sa SAD i jačanja evropske strateške autonomije.
(Dodatna izveštavanja: Andrew Gray, Bart Meijer, Louise Rasmussen, Inti Landauro, Julia Payne, Phil Blenkinsop, Ingrid Melander, Maria Martinez, Dominique Vidalon; Izveštavali: Jan Strupczewski i Lili Bayer; Pisanje: Jan Strupczewski i Ingrid Melander; Urednici: Gareth Jones, Andrew Cawthorne i Andrew Heavens)
Pomozite nam da budemo bolji.
